Данас у србији и другим земљама (Бувше Југославије) нема нити једне друге технологије, која би могла бити конкурентна ЕМ-технологији у решавању еколошких проблема. Наиме, ЕМ-технологија може у најкраћем року да оздрави сву околину и према томе, реши глобална питања очувања генетског фонда (генофонда) животиња, биљака и самог човека.


ЕМ-технологија може бити успешно примењена за обнову разрушене биоценозе (биоценоза – животна заједница, скуп живих бића, која живе у једном одређеном делу „животног простора“), нарочито у местима интезивне сече шума и после шумских пожара. Овде се ефикасност манифестује у убрзаном расту садница дрвећа и њихове издржљивости према различитим болестима.


ЕМ-технологија ће помоћи и на земљиштима захваћеним ерозијом, сланошћу, а такође солима тешких метала и радионуклеидима. Она је незаменљива и за решавање проблема утилизације (коришћења) измета у живинарским фабрикама и отпадака у сточарским комплексима. Прерада отпадака пољопривредне производње, не само што обезбеђује квалитетна органска ђубрива домаћинствима и насељима, већ и позитивно утиче на екологију.



Свој допринос ЕМ-технологија може унети и на територијама где су примећени епизоотични (зараза, код животиња) ареали опасних болести дивљих и домаћих животиња, а такође сточним гробљима, на местима бивших база армијских јединица, складишта горива, мазива, хемијског и бактериолошког оружја и т. д.


Озбиљан проблем за велике градове постало је загађење талога сточних вода, које садрже токсичне елементе, укључујући и тешке метале. Дизинфиковање талога аминокиселинским реагенсима, после обраде ЕМ-препаратима, постаје драгоцено органско ђубриво, и у овим случајевима се може извозити на пољопривредна имања! Аналогично се могу искористити и отпаци скробних, алкохолних, фармацеутских, пиварских и других продукцијa.




Јован Дробњак