Кањон Вратне је у правом смислу речи предео нетакнуте природе. Налази се у источној Србији, у доста неприступачном пределу Неготинске крајине, па зато није у правом смислу речи туристичка дестинација. Али, није ни непознато одредиште за природњаке, спелеологе, ловце. Први опис ових крајева датира с почетка прошлог века, из пера балканолога Феликса Каница, док се научним истраживањима овог предела, крајем 19. века бавио научник Јован Цвијић, оснивач Српског географског друштва.


Река Вратна је кроз историју вајала природни феномен, каквих у Европи има у Словенији и Француској, а у свету у Колораду. Извире на источној страни планинског венца Великог гребена, а код места Брза паланка, улива се у Дунав. Истраживања Јована Цвијића показују да је овај предео, усечен у кречњацима, био велика пећина, а река је имала површински и подземни ток. Површински ток је био у време када подземне шупљине нису могле да приме сву воду, а подземни је река Вратна. Српски научник је записао да се услед спуштања терена и ширења канала, пећинска таваница урушила на дужини од 100 метара, а њени остаци су три лучне капије које се зову прерасти - Мали, Велики и Суви.

Ове капије су природни феномен у кањону Вратне за које стручњаци кажу да су највише у Европи. Дужина мале капије је 15 метара, двоструко већа је ширина, а висина отвора је 34 метра. У њеној близини је Велики прераст од 45 метара и висине 26, док се трећи, Суви, налази нешто даље, у најнеприступачнијим делу кањона. Ту су и три неистражене пећине за које спелеолози кажу да могу да буду права атракција.




У кањону Вратне живи врло занимљив биљни и животињски свет. То је, пре свега, специфична жбунаста флора која се ту настанила још у ледено доба. На 26 километара речне обале расте 24 врсте дрвећа и око 150 врста трава. То је и станиште више од 50 врста птица, а ловци у овај крај најчешће долазе због муфлона и јелена лопатара.

Кањон Вратне почиње после дворишта истоименог манастира који је саградио архиепископ Никодим Тисмедски у време краља Милутина, крајем 13. века. Нешто далје је ловачка кућа, па су то готово једине грађевине у овом пределу недирнуте природе и њене лепоте. Пре три године, поводом Дана планете земље, необично акустичан простор између Малог и Великог прераста, одабран је за презентацију мултимедијалног програма који је осмислила локална власт у Неготину, граду у којем је рођен велики српски композитор Стеван Мокрањац. Локална власт је уверена да ће будуће манифестације бити посећеније и да ће обезбедити Србији место на мапи атрактивних туристичких дестинација.