Скупштина Чачка усвојила је једногласно на данашњој седници Декларацију о забрани коришћења, узгоја и промета, генетски модификованих органзиама (ГМО) на територији нашег града. У Декларацији се наводи да Чачак "забрањује ГМО на својој територији, да неће дозволити гајење и ширенје ГМО на својој територији и да се противи промени актуелног Закона о ГМО".


Чачак се такође Декларацијом обавезао да ће предузети све мере, као што су стручна предавања и други програми образовања за пољопривреднике како се не би одлучили за нелегално узгајање и промет ГМО и производа од ГМО.

Чачак тражи од свих државних органа и свих политичких странака и покрета да се залажу за доследну примену Закона о ГМО и да се онемогући недозвољено гајање и промет ГМО и могуће штетне последице од таквих прозивода на здравље људи и загађиванаЈе природе у Србији. Чачак очекује од РТС-а и других медија да редовно информишу јавност о примени Закона о ГМО и резултатима истраживаЈа у свету о штетеним последицама употребе прозивода од ГМО.

Град Чачак је позвао све градове и општине у Србији да подрже и усвоје овакву Декларацију. Декларација се завршава поруком "Оставимо земљу наших предака нашој деци без ГМО".

Аутор Декларације је профосор Пољопривредног факултета у Београду и председник Друштва агроекономиста Србије Миладин Шеварлић.



Шеварлић је у обраћању одборницима истакао да је у Србији 2009. године донет Закон који важи за један од рестриктивнијих закона у свету којим се забрањује употреба и промет ГМО, али да постоји опасност да тај Закон буде измењен, јер за то постоје велики притисци моћних светских земаља, што би, према његовој оцени, било веома корисно за стране компаније , али штетно по пољопривреду и привреду Србије, као и здравље људи.

"Србија би, уколико измени Закон о ГМО и дозволи њихов промет и узгој, годишње директно губила најмање 500 милиона евра. За набавку семена кукуруза Србија која има 1,2 милиона хектара, морала би да издваја трајно и сваке године око 100 милиона евра, а за набавку семена соје, која се сеје на око 200.000 хектара, око 20 милиона евра годишње", рекао је Шеварлић.

Он је додао да би губитак у српској привреди био велики и у разлици у цени која може да се оствари са садашњом конвенционалном производњом и оне која може да се добије на берзи за ГМО производе.



"Тренутна цена конвенционално произведене соје на берзи је 550 евра по тони, а ГМ соје 460 евра по тони и то чини разлику од 90 евра по тони, а са годишњом производњом на 200.000 хектара и приносом од три тоне соје по хектару, Србија би у зависности од опредељења шта ће да гаји, губила или добијала 54 милиона евра", рекао је Шеварлић.

Према његовој оцени, Србија не може да буде конкурент у производњи хране на бази генетски модификованих биљака и животиња, али може да буде препознатљива једино по органској пољоприовредној производњи.

Он је истакао да сва истраживања у различитим светским лаборатроријама указују да постоје евидентне штетне последице по здравље корисника ГМО.


Текст преузет са хттп://озонпресс.нет