Не може нико бити добар Србин, а да, пре свега, није добар човек.


Добар Србин си ако имаш слатку душу краља Владимира, издржљивост Немањину, христољубље Савино, ревновање Милутиново, кротост Дечанскога, смерност Урошеву, пожртвовање Лазарево, витештво Страхињино, правдољубље Марково, срце Југовића мајке, поуздање Миличино, благост Јевросимину, милост Косовке девојке, трпељивост поробљеног србског робља, видовитост слепих гуслара, мудрост србских свештеника и калуђера, стидљивост народних девојака, надахнуће народних певача, даровитост народних занатлија, отменост народних ткача и везира, јасноћу народних пословичара, одмереност и умереност српских сељака, сјај Крсне Славе свих крштених Срба.



Ваистину и основа и подлога свему набројаном јесте вера Христова. Ако ти немаш у себи ниједну побројаних врлина славних ти предака а ипак се називаш Србином, онда си само једна чувена фирма на празном дућану. А то, мислим, не желимо ни ја теби ни ти себи. Реци некоме: буди добар Србин, а вера је споредно, исто је што и рећи једној овци: буди ти угојена, а паша је споредна.


Не може нико бити добар Србин, а да, пре свега, није добар човек. У свету, пак, нити је било нити има какве силе, која може човека учинити савршено добрим, осим силе вере Христове. Немој, дакле, желети Србство без садржине. Не био ти човек без памети путовођа, ни Србин без вере ортак. То ти желим и поздрављам.





Свети Николај Жички



Текст преузет са http://srb.fondsk.ru/