Ужице умива, чисти га од разних људских гадости и прљавштине планинска и пастрмска река, да је градском водоводу једну од најквалитетнијих вода на Балкану. Воду освећену потопљеним Рујанским манастиром језера у коме је чувамо, из кога пијему ту, "свету водицу" писмености Срба (Рујанско јеванђеље). Замислите каква је то река која пре него се улије у градску котлину има два прихваћена топонима Рајске отоке, а доле на изласку из Великог парка, а на самом уласку у приградску Аду, Бисер воду… "О лепота Ђетиње и кутака уз њу живи у људима, у Ужичанима, радости какве се не гасе. И ја их ослушкујем од других да бих у мислима путовао у својим сновима" - речи су ужичког писца Лале Милосавлјевића.
Медјутим, нису сви свесни какво благо даје ова река. Ето, ми који живимо у 21.веку имамо шансу да то и учинимо - да се захвалимо својој Богом даној предивној реци, да јој вратимо украс, споменик времена, "стару ужичку камену ћуприју":
"У давнина подигоше мост. Не зна се да ли га је бег Касапчић 1627. изградио или само обновио али по нјему мост доби име - Касапчића ћуприја.



15. децембра 1944. године, немачка војска је, приликом свог повлачења порушила мостове на Ђетињи. Доживели су исту судбину као и многи други спомени на давна времена.

Остаде град осакаћен до данас.
Било је више повика да се мост обнови, граду врати главни мост, али без успеха."


Недавно је покренута акција да се овај мост обнови, акција чији је циљ да оживи Ужице, појача значење града и истакне његове симболе. Конструкција Касапчића моста, почива на четири лука(пет, један је узидан у Ђетињску улицу која се данас зове Омладинска) и три стуба носача. У склопу средњег стуба , на левој страни уздиже се камени стуб, баш као на Вишеградској ћуприји. На плочи стуба (једини сачувани остатак моста, додуше поломљен, који се налази у ужичком музеју) налазе се стихови:

"Мухмед бег…
Подиже овај бесмртни мост,
И направи људима целог света дивно прелазиште."
(Џари Челебија)
Овај мост служио је путницима на онај Андрићев начин: "Од свега што човек у животном нагону подиже и гради, ништа није у мојим очима болје и вредније од мостова. Они су важнији од кућа, светији, општији од храмова. Свачији и прама сваком једнаки, корисни, подигнути увек смислено, на месту на коме се укрштава највећи број људских потреба, истрајнији су од других грађевина и не служе ничем што је тајно и зло."
Грађани сматрају да историју града треба чувати, а истиче се и потреба изградње моста јер он "спаја простор, људе и време". Ужичани неће дозволити да историја падне у заборав, они још увек осећају дух родног града и спремни су да помогну да се врати овај мост у опипљиву димензију, јер он је симбол времена града Ужица. Ипак још увек се чека одговор одборника Скупштине општине Ужице и градоначелника, а у исчекивању одговора грађани су направили и неколико фотомонтажа како би изгледало да мост данас постоји онде где је некада био.



Нешто више можете видети на ФБ страници Касапчића Мост