Основни проблем који настају у процесу васпитања детета

Тражење помоћи код свештеника

Рушење породице неизбежно повлачи и рушење нације. Крах родитељског ауторитета у породици рађа крах свих идеала у друштву. Из тога се рађа анархија, супротстављање и сукоб поколења. Деца оптужују родитеље, родитељи оптужују децу. Данас управо Цркви и њеним служитељима ради помоћи, савета и подршке хитају многи родитељи. Хитају када је ситуација већ дошла до краја, када су стекли довољно мудрости да схвате своје грешке и своју беспомоћност. И како је добро када у Цркви Божијој родитељи срећу доброг пастира који ће срдачним саосећањем и пастирском мудрошћу помоћи да се реши ситуација, који ће поставити одговарајућа и усмеравајућа питања, дати мудар савет, помолити се са човеком за његову ситуацију.

У овом поглављу ћемо се подробније зауставити на случајевима у којима се родитељи најчешће обраћају свештенику. Поразговараћемо и о томе у чему се састоји помоћ свештеника родитељима и деци.



Свештенику се најчешће обраћају са жалбама на децу у пубертету: никога не поштују, не иду у цркву. Обично се то може чути од мајке, али понекад се очеви такође жале на дете које је у детињству било "диван дечак", малтене се спремао да оде у манастир, а онда је одједном потпуно охладнело према цркви, у њему су се појавила друга интересовања. Свештеник по правилу нема могућност да поразговара с таквом децом и зато треба помоћи мајци или оцу да се снађу у том сукобу. Мислим да ће пастир направити велику грешку ако, саслушавши овакву жалбу,каже: "Да, омладина је код нас сада таква. Бог јој уопште није потребан, млади људи су огрезли у греху, то су телевизор и рок-музика учинили своје..."

Подржавши став верујућег родитеља у односу на "децу-безбожнике", такав се пастир, уместо да помогне оцу или мајци да схвате да можда они не доприносе својим понашањем настанку конфликтне ситуације, одмах ставља на страну родитеља. Мама ће се, наравно, учврстити у својој исправности - јер ето, сам баћушка ју је подржао! И сада ће већ с "благословом" свештенослужитеља наставити да грди и "гњави" сина или кћер.



Зашто су се родитељи обратили за помоћ управо сада?

Врло важно је увиђање зашто су се родитељи обратили свештенику за помоћ управо сада. Зашто су проблеми у односима постали нарочито заоштрени управо сада? Шта се изменило у односима с дететом или у самом родитељу у последње време? Догађа се да иза заоштравања односа стоји једноставно природни процес одрастања детета и његово напуштање родитељске контроле. Али овоме најчешће доприноси нагла промена ситуације - било у животу детета, на пример: он се вратио из војске, уписао се на факултет и као резултат тога могућност контроле се смањила; било у животу родитеља: он је отишао у пензију и стекао слободно време и душевне снаге да више времена посвети породици; или су се пак родитељи развели..





Четири скупине родитељских проблема


Прва скупина.
За њу је карактеристично одсуство контакта с децом. Родитељи не знају како она живе, чиме се баве. Немогућност да поразговарају с њима искрено и отворено, ствара у родитељима осећај своје непотребности и отуђености од властитог детета. За овакве ситуације су типичне изјаве типа: "Ја њега (или њу) уопште не разумем. Ништа о њему не знам - где иде, с ким се дружи. Он ми ништа не прича, нема поверења у мене".


Друга скупина.
Проблеми ове скупине повезани су са изазивачки омаловажавајућим односом деце према родитељима. Међу њима непрестано избијају свађе и сукоби због ситница. Карактеристичне су жалбе родитеља: "Он се према мени стално дрско понаша, не узима ме у обзир - гласно пушта своју идиотску музику, неће да помаже у кући".


Трећа скупина.
За њу је карактеристична брига за децу, бојазан да не живе онако како треба да живе с гледишта родитеља. Понекад је то сукоб између нерелигиозног начина живота деце, њиховог одбијања да иду у храм, да се моле Богу и родитељског "мораш". Догађа се да родитељи сматрају децу несрећном, неуспешном, изгубљеном и залуталом у животу. Ево жалби овакве врсте: "Моја кћерка је у лошим односима с мужем. Хоћу да јој помогнем да поправи породичне односе, али не знам како да то учиним". Или: "Баћушка, мој син је напустио факултет који је студирао три године, спрема се да оде у манастир. Како на њега да утичем?"
Мајка се жали да кћерка има само деветнаест година, а већ је направила три абортуса: "Шта да радим с њом?"



Четврта скупина.
То су проблеми повезани с нестандардним, често противзаконитим понашањем деце. На пример: "Мој син узима дроге. Како да му помогнем? Које молитве да читам? Којем стручњаку да се обратим?", или: "Моја кћерка је у блиској вези са члановима криминалне банде која се бави рекетом". У коју год скупину спадале жалбе, први задатак пастира је да распозна суштину проблема, да схвати колико претензије и оцене родитеља одговарају стварности. Најочигледнији начин је прикупљанје информација, конкретних чињеница. Обично је родитељ који се обратио свештенику "у праву" са свог гледишта, он је говорљив и спреман да вам без потпитања исприча свој случај. Али да би се добила потребна информација о конкретним ситуацијама треба му постављати непосредна питанја о томе како су се развијали односи детета с родитељем, о чему они обично говоре, зашто и како избијају сукоби, на чему се заснивају узнемиреност и подозрења.