Суштина родитељског служења

Најважнија и најспецифичнија улога родитељског делања јесте волети и васпитавати своју децу, одгајити у њима живу веру у Бога, увиђање своје вредности у очима Божијим и осећање сигурности у то да је с Њим у овом животу могуће све (Мк. 9,23).

Ако у својој деци одгајате самосталност и одговорност, ако их васпитавате уз увиђање могућности и перспектива које се отварају у њиховом животу, ви вршите своје родитељске дужности у највишем смислу те речи. Ако пак обезбеђујете своју децу материјално, али их одгајате да буду зависна од вас лично, од ваше родитељске подршке, ви запостављате свој главни родитељски задатак.



Просечан одрастао човек вероватно 50 година свог живота превладава оно што је било утемељено током првих пет година живота. Човек који је одрастао без љубави највероватније ће је тражити током целог свог одраслог живота, уместо да реализује потенцијал који је у њега утемељио Бог. Најчудесније што могу да учине родитељи јесте да, подржавајући у породици климу у којој се дете осећа у потпуности вољеним од стране њему најближих људи у свом животу, дају детету онакву меру љубави и емоционалне подршке, која ће му бити довољна за то да затим расте и самостално се развија.

Одрастајући, дете се развија у здраву личност директно пропорционално количини каквоти љубави коју добија. Исто онако као што су биљци потребне сунчева светлост и влага, тако су детету потребне љубав и брига. Родитељи хоће за своју децу најбоље. Они хоће да их одгајају да буду срећна и здрава. Зашто онда тако много деце одраста, осећајући се недовољно вољеном? Јер управо из "недовољно вољене" деце израстају они који затим себи "додају лјубав" алкохолом или дрогама.



Зашто родитељи недовољно воле?

Постоје три основна узрока због којих родитељи не могу да воле децу у довољној мери.

Први: родитељи се налазе у незнању у односу на излаз према извору љубави -Богу, или су пак њихове представе о Богу, које они преносе на децу, искривљене. Они Бога замишљају као суровог, као оног који их кажњава за најмањи пропуст и води доживотни досије о човеку ради тога да би му затим поднео рачун на Страшном Суду. Не примајући снагу из Извора љубави - Господа, родитељска снага љубави временом се исцрпљује и задобија егоистичне облике.

Други узрок: родитељи не воле саме себе у еванђељском смислу тих речи (Мт. 22,39). Људи с ниским нивоом самопоштовања доживљавају огромне тешкоће у тежњи да својој деци дају више љубави, него што је имају према самима себи.

Трећи узрок недовољне лјубави према деци састоји се у томе што родитељи погрешно сматрају да су деца дужна да оправдавају њихова очекивања. Родитељски осећај да њихова деца нису у стању да допру до "неопходног нивоа" често постаје главни повод сукоба. Многи родитељи посматрају своју децу као покретну имовину, као облик власништва. Они сматрају да се деца понашају на одговарајући начин само онда када говоре и чине оно што од њих траже њихови родитељи.

Дечије понашање које се разилази са очекивањима родитеља изазива њихову критику. Отац или мајка изговарају речи препуне смртоносног отрова:- Таквог те не волим! Не чинећи то намерно, они ипак лишавају дете своје љубави и одобравања. Дете почиње да се осећа невољеним. Тако се поставља темељ његових личносних проблема у будућности: многима од нас су познати људи који, непрестано се улагујући значајним људима који су изнад њих по рангу (шефовима на послу,свештеницима), покушавају да стекну наклоност, да "оправдају поверење". Њима, нажалост, нико није рекао да уопште није потребно оправдавати поверење - они ни за шта нису криви. Свако негативно или антисоцијално понашање адолесцента јесте крик за помоћ, покушај да се ослободи осећања кривице, злобе и повређености, које су изазвали критика и неприхватање, а с којима се суочио на самом почетку живота.