Како се одувек а нарочито у последње време указала потреба за коришћењем природних намирницама , тако је и природно сирће добило своју тржишну вреност.


Сирће је неопходно у сваком домаћинству као и објектима као што су ресторани и др. па није на однет размислити о повећаној производњи воћног сирћета. Осим што се сирће прави на индустријски начин, могуће је воћно сирће паравити и у домаћинству или преко задруге које су специјализоване као воћарска или прерађивачка.


Сирће се добија претварањем алкохола у сирћетну киселину. То претваране врши се уз помоћ гљивице mycoderma aceti.


Има неколико услова за справљање сирћета а то су:

- Течност, било као чиста или у комини не треба да има алкохола више од 10% јер ће у јачем алкохолу гљивице теже радити. Такође течност не сме да има мање од 3% алкохола.

- У алкохолну воћну течност треба додати сирћетног квасца (mycoderma aceti).

- За време прављења сирћета у воћној алкохолној течности мора бити омогућен довољан приступ ваздуха који је потребан за рад квасаца и гљивица за производњу воћног сирћета.

- Воћно сирће се најбоље припрема на температури од 30 до 35°С. Топлота преко 40°С и испод 15°С није погодна за производњу сирћета.

- На крају мада би требало рећи на почетку , што је воће боље то ће и сирће бити боље.


Најпознатија воћна сирћа су: Сирће од јабика, сирће од јабуковаче, сирће од дивљих крушака,сирће од џибре итд. Такође код нас је добро познато и застуљено сирће од вина, од винске комине итд.




Зорица Петканић



Воћно сирће може се правити од сваког воћа, зрелог или зеленог. Опало воће, оно недозрело или презрело, као и оно које је већ почело да трули, најбоље ће се искористити ако се од њега направи сирће. Ево нашим домаћицама неколико упутстава како да од оваквог воћа направе добро сирће.



Први начин:

Опало, нагњечено или натруло воће стави се у повећи суд, сипа се млака вода и остави на топлом месту. После четири недеље течност се процеди, сипа се у боце или балоне и остави и даље на топлоти још 3-4 недеље. Посуде не треба затварати. Да би се убрзао процес кисељења, може се овој течности додати мало винског сирћета. када сирће добије пријатан, кисео укус, боце или балоне треба затворити.







Други начин:

Воће (одабрано за прављење сирћета) изгњечи се добро у чистој посуди, затим се налије млаком водом и то тако да се на килограм воћне каше стави 2 литре воде. Посуду треба држати на топлом месту како би се смеса добро укиселила. Овај процес биће бржи ако је топлота већа. Када ова каша почне да добија накисео укус, процеди се кроз крпу па се оцеђена течност налије у чисте судове и остави неколико недеља да мирује. Овој се течности, ради убрзања процеса и бољег укуса, може додати мало винског сирћета и мало црног хлеба. После неколико недеља, ова се течности поново процеди и сипа у боце као готово сирће.



Трећи начин:

Крупно се исеку и у некој посуди добро изгњече све врсте опалог воћа, заједно са љуском, потом се налије млаком водом и ова каша се остави 8-10дана да се укисели. После тога се каша оцеди, дода се мало пивског квасца и парче црног хлеба, покрије крпом и стави на топло место да се потпуно укисели. Када се овај процес заврши треба киселу течност поново процедити и усути у одређене посуде, боце или стаклене балоне.



Често се деси да се сирће замути. Да би га избистрили треба на литар мутног сирћета усути кашику свежег млека. После 24 h сирће се избистри, талог падне те сирће тада треба пресути у друге посуде. Ако се ипак одмах не избистри, треба поновити поступак.

Обојено и мутно сирће може се очистити од боје и избистрити ако се процеди кроз хартију за цеђење, тзв. филтер-папир, или се процеди кроз дебљи слој вате.

Гипс је такође одлично средство за избистравање течности. У мутно вино, сирће, ликер и друга пића треба ставити мало гипса, па ће се замућена течност избистрити а да при том нимало не промени свој природан укус.