Медене колаче знатно је теже справљати него оне са шећером. За тај посао потребно је много више вештине, а вештина се стиче праксом.
Оно што је нарочито важно при употреби меда за справљање различитих колача и других слаткиша то је његова специјална карактеристика при кувању. Мед се разликује од обичног шећера не само по свом хемијском саставу него и по начину како се понаша према осталим састојцима. У том погледу медови се разликују чак и међусобно. Тако ће се, на пример, производ по једном рецепту, ако се мед употребљава уместо шећера, разликовати и по томе која врста меда је употребљена. Док је тршћани шећер хемијски увијек један те исти, дотле је мед састављен од три врсте шећера. Један од њих – воћни (), слађи је од обичног и слаткоћа меда управо варира према сразмери воћног шећера. Међутим, како у меду има и воде, то мера за меру, он ипак просечно даје исту слаткоћу као и обични шећер.
Чињеница да у меду има једна петина воде указивала би на потребу коришћења једне петине мање других течности у рецептима за колаче где се мед користи уместо обичног шећера. Међутим, пробе су доказале да то није тачно. Течност мора бити смањена и за више него што је разлика између садржине воде у меду и шећеру, јер мед апсорбује веома много влаге, због хидроскопичности воћног шећера. Та особина понекад може да буде и предност, а може да буде и недостатак.
За воћне колаче, куване пудинге, куване слаткише и кандите који су справљени с медом, то је наравно пожељно, јер они због тога остају влажни дуже времена. Међутим, за неке колаче и слаткише, који ће захваљујући меду у свом саставу навући више влаге и остати мекани, то понекад и не мора да буде предност.
Високе температуре мењају укус меда јер специфична уља, услед температуре излапе, а шећери, нарочито воћни, лако се карамелизују (стврдњавају). За колаче и остале печене производе справљене с медом температура пећи не би смела бити висока.
Савети из пера Нијаза Абаџића
Текст преузет са