Историјат зелених кровова


Зелени кровови представљају делимично или потпуно прекривене кровне грађевине вегетацијом која се налази изнад водонепропусног слоја мембрана.



Зелени кровови потичу још из античког доба. Најпре су се појавили на Блиском истоку где грађевине традиционално имају равне кровове. Узгој саксијског биља на терасама и равним крововима зграда постао је уобичајен призор и у области Медитерана у старој Грчкој и Риму. Настао је као део култа бога Адониса и касније је надалеко распрострањен. У старом Риму, граду опасаном зидинама, висока цена изградње зидина учинила је да стамбени блокови постану уобичајени начин градње. Кровови зграда често су коришћени као баште у којима је цвеће, жбуње и дрвеће расло у жардињерама.Кровови и терасе украшени биљкама приказани су и на византијским минијатурама. Кровни вртови, терасе и висећи вртови појавили су се у доба Ренесансе у оним деловима Европе који имају благу климу.

Овај тренд заснован на античкој традицији, прилагођен је климатским условима поднебља. Развијана су техничка и архитектонска решења која омогућавају узгој биљака без саксија. Висећи вртови пројектовани су тако да жардињере буду постављене у нивоу равни крова. Са развојем ботанике повећавао се и број гајених биљних врста. Кровови и терасе декорисани су цвећем, дрвећем, жбуњем и виновом лозом. Овај тренд ширио се од Италије све до краљевина на северу Европе, увек у складу са локалним климатским условима.

Изградња кровних вртова у то време била је привилегија краљевских породица, племства и богатих грађана. Са развојем буржоазије све су учесталији и захтеви за кровним вртовима. Ле Корбизије, Валтер Гропиус и представници покрета Баухаус (као и Френк Лојд Рајт и други у Америци) пројектовали су кровне вртове на својим грађевинама. Ле Корбизије у својим теоријским радовима, кровни врт дефинише као кључни животни простор градског становништва у будућности.



Украсно биље на крововима неговано је и код народа северне Европе, на Исланду и у Скандинавији, у оквирима традиционалне архитектуре. Разлог за то није био примарно естетски. Ниво термичке заштите кровова покривених тресетом и травњацима био је толико висок да ове грађевине нису захтевале интензивно грејање чак ни при оштрој зими. Кровни вртови могу се наћи и у Мађарској, слично као у осталим деловима Европе, али овај тренд није био тако дубоко укорењен. Са појавом ренесансе у Италији, краљ Матиас био је први човек изван Италије који је саградио висеће вртове у свом двору у Вишеграду, а након окупације Беча и на бечком двору. Италијански мајстори поставили су врт на резервоару воде у Будиму, а у Вишеграду је пронађен подрум испод висећег врта са липама и фонтаном.



У последњој трећини двадесетог века успостављени су основни принципи тзв. зелене архитектуре. Ово се односи не само на кровне вртове, већ и на екстензивне и интензивне зелене површине на великим зградама, укључујући зелене фасаде. До краја седамдесетих година прошлог века појам зелених кровова у Европи односио се само на такозване интензивне кровне вртове. Искуства у узгоју травнатих кровних површина и кровних вртова у западној Европи током последњих 20 година довели су до многих открића и сазнања чија је примена резултирала у пројектовању зелених кровова изванредног дизајна, као и примену нових савремених материјала за кровне покриваче.

Еколошки аспекти дизајна имају све већи утицај на ове кровове. Захтев за нижом ценом и популарност кровова ниске носивости ишао је у правцу екстензивних зелених кровова мање дебљине, специфичног састава и јефтиније уградње и одржавања.

Fridrich Stowaser, са надимком Hundertwasser (1927-2000), један је од првих архитеката који је указао на значај зелених кровова. Он је доживљавао природу као узвишену реалност, извор универзалне хармоније.




Његово велико поштовање према природи испољавао је у жељи да је заштити од њеног највећег непријатеља - човека. Hundertwasser се јасно издвајао по свом еколошком опредељењу и сматрао је да изглед сваке грађевине треба да буде условљен естетским начелима његових станара.




Tekst preuzet sa http://www.ekokuce.com