Још деведесетих година прошлог века и до нас је стигла вест о кућама од сламе које су у САД постале прави хит. Прошла је деценија од тада а овај занимлив систем градње још увек није изашао из моде. Заправо, коришћење обновљивог и потпуно природног материјала – стабљике житарица или других индустријских биљака, одличне механичке и изолационе карактеристике, брзина и једноставност градње, и на послетку, дуготрајност овако изведених објеката, обезбеђују кућама од сламе сигурну будућност.

Веома чест први коментар на помен кућа од сламе је онај да се тако градило у средњем веку. Јесте. Градило се увелико до другог светског рата. Гради се и данас. Зашто? Зато што смо залудни, сентиментални или ексцентрични, или зато што оно што ваља не треба одбацивати?



Бројне су предрасуде о овим кућама:
- лако се запале и брзо горе,
- испуњене су инсектима и глодарима,
- нестабилне су, итд.

Слама гори, али гори и папир, па ипак ћете упаљачем тешко успети да запалите склопљен телефонски именик, инсекти и глодари се усељавају у сваку незаштићену термоизолацију зато што им је топло (слама не представља извор хране), а што се нестабилности тиче... ова тврдња важи једино у бајци са прасићима. Уосталом, код нас само градитељи без елементарног познавања основних материјала могу унапред да одбаце било какву могућност грађења оваквих кућа.

Комбинација сламе и блата доказана је у свим деловима Србије – многе војвођанске, шумадијске, или куће источне и јужне Србије користе се и након 200 година, а основна рестаурација (углавном кровне конструкције) враћа их у првобитно стање. Просторије пре више деценија изоловане каратаваном, витловкама (ваљци од блата којима је формиран плафон војвођанских кућа), набојем или блатом облепљеним преко плетеног прућа, и данас су једнако пријатне зими и лети.

У овом тексту коришћени су првенствено савети и препоруке северноамеричких градитеља, јер је нјихово искуство у градњи балама сламе велико и потврђено на бројним објектима који трпе теже климатске услове него што су они на територији РС. Најосновније, у САД су бале сламе прихваћене као грађевински материјал изврсних карактеристика, подлежу свим прописима, морају имати сертификате и спецификације као и сваки други материјал, тј. морају испуњавати строге захтеве безбедности, механичких карактеристика, дуготрајности, противпожарне заштите... До сада је било довољно прилика да се испитају и многе друге негативне претпоставке којих се обично не досете ни највећи скептици – и све су се показале као погрешне или неосноване.




Добре механичке особине као предуслов лакоће обликовања простора

Градња балама не мора да подразумева само употребу стабљика житарица већ и конопље, лана и других индустријских биљака (грађевинска употреба бала од рециклираних материјала: папира, пластике, аутомобилских гума и других неорганских материјала још увек је фази испитивања у конструктивном, и у смислу утицаја на човеково здравље и околину). Димензије бала одређене су стандардним форматирањем пољопривредних бала у САД: са двоструком – 46x35/40x80/120цм и троструком врпцом – 53x40x90/120цм. Тежина бала тако се креће од 18 до 45 кг по комаду. У последње време постају уобичајене и бале већих димензија 1x1м; 1x1,2м; као и 1,2x1,2x2,4м тешке и до целе тоне! Могуће је користити и округле бале у облику валјака пречника 1,2 до 1,5м. Овакве димензије пружају пројектантима велики избор у обликовању објеката и унутрашњег простора.

Такође, данас је у САД могуће коришћење и додатно компресованих бала које издржавају укупни притисак на конструкцију и до 4МН (оригинално осмишљене за подлошку контејнера на прекоокеанским теретним бродовима). Зид од стандардних бала издржава притисак кровне конструкције до 900кг по дужном метру зида, а онај од додатно компресованих и неколико пута више – 4,5 до 7т по метру зида! Представљене носеће карактеристике без проблема прихватају оптерећење било какве кровне конструкције и знатно ће унапредити дизајн објеката овог система у наредном периоду. Како би се додатно осигурала њихова носивост, слама унутар бала је повезана у вертикалном положају, тракама или врпцама на сваких 8-10цм по висини. Овакво везивање допушта и хоризонтално сечење моторном тестером како би се добила жељена висина елемента (код прозора, надвратника, таванице, итд).

Механичке карактеристике зидова од бала сламе сврставају их у масивни систем градње што у овом случају значи да пројектант има велику слободу у обликовању основе објекта, правца пружања зидних равни и њихог облика (валовити, обли, потпуно равни, итд).








Трајност материјала

Сламка житарица се у земљи распада након шест месеци, док сламка пиринча траје дупло дуже (због високог процента силиката који је додатно штити од труљења). Међутим, слама се вековима користи као изолациони материјал, а непосредни докази пронађени на археолошким локалитетима показују да у оптималним условима њен век трајања може премашити и неколико хиљада година. Слама је налажена у савршено очуваном стању у унутрашњости египатских гробница – дакле на сувом она се не распада (подсетићу још једном на наше каратаване и сл). Сходно томе, балирана слама коришћена у градњи објеката може трајати у распону који градитељи из САД у шали одређују као период од три недеље до девет хиљада година, зависно од начина на који се ради и одржава.


Отпорност на влагу

Гљивице се могу појавити у слами при високој влажности (преко 20% суве масе, тј. релативне влажности 70-80%). Озбиљнија оштећења јавлјају се тек када је слама дужи временски период изложена овим условима. Хронична наизменична промена влажности не представља никакву претњу. У Калифорнији периоде интезивне кише прате дани сувог ветра који одлично исуше зидове. Из тог разлога веома је ретка појава влаге на зидовима, као што је то нпр. случај у Британији (међутим, ова непогодност важи и за све друге фасадне системе). Влага на фасади пређе 20% приликом дужег периода интезивних киша, али се скоро увек сасвим осуши пре него гљивице успеју да се размноже у броју који је видљив за око или опасан по конструктивну стабилност објекта.



Искуство и резултати тестова показали се да је најбољи начин да се избегне дуготрајна концентрација високе влажности правилно облагање бала на такав начин да оне могу емитовати и акумулирати влагу у окружење, држећи је на оптималном нивоу, како у самом зиду тако и у ентеријеру. Грађевински папир, који се у САД често користи за импрегнирање зидова од иверице и сл, може умањити способност бала да емитују влажност чиме постају површина где ће се концентрисана влага одржати на дужи период. Зато многи искусни градитељи овог система препоручују паропропусне заптиваче и премазе који спречавају воду/влагу да продре кроз малтер и доспе унутар зида, али истовремено дозвољавају пролазак паре из унутрашњости објекта кроз малтер којим је зид обложен.








Статистички подаци за зидове од бала сламе показују важност паропропусности облоге зидова – најчешћи узок пропадања оваквих кућа догодио се тамо где је изведено потпуно заптивање/импрегнирање зида паронепропусним премазима чиме је омогућено штетно дејство влаге (ова појава је скоро искључиво последица примене савремених грађевинских средстава). Када је ово избегнуто кућа се без проблема може одржати и неколико деценија у условима веома влажних клима (преко 60%). Тако палата Оак Плаце у Хунтсвилле, Алабама, издржава високу влажност америчког југа још од 1938. године. Једна кућа код Роцкпорта, Wасхингтон, годишње прима и до 190цм кише, а кућа код Тонаскет-а у истој држави без темеља и било какве арматуре у зидовима, не показује никакве знаке посустајања конструкције још од 1984. Новији објекти грађени у овом систему на северу државе Њу Јорк (влажне зиме) и Нове Шкотске (хладне влажне зиме) показале су се као веома отпорне на климатске услове. Због већих количина воде која се прскањем кишнице накупи у основи зидова, у висини сокле препоручује се примена хидроизолација – али само у овом делу зида! На влагу је једнако осетљив и врх зида, због испаравања унутрашнје влаге ка кровној конструкцији. Последично, искусни градителји балама од слама препоручују да се грађевински папир (хидроизолација) постави на врху и дну оваквих зидова (где ваља додатно поставити и слој обичног шљунка, пре него хидроизолациону мембрану, који би обезбедио најправилнију регулацију влаге у додирној површи зида и темељне плоче.



Отпорност на инсекте и пестициде

У поређењу са дрветом, постоји тек неколико инсеката који воле сламу (у САД термити представљају честу опасност за објекте од материјала органског порекла). У сваком случају сасвим је довољно пратити исти поступак као и приликом заштите дрвета. Саме бале дају инсектима много мање простора за живот и кретање него нпр. бондрук систем који се иначе користи у САД (мада су и код нас све чешћи шупљи зидови са гипскартонским плочама). За разлику од сена, слама садржи веома мало хранљивих састојака и сама по себи не привлачи инсекте. Довољна је, мада не и неопходна, стандардна заштита бала која се и иначе користи приликом дезинсекције. Велика забринутост постојала је због пестицида у самој слами којима је био прскан пиринач (као најчешћа сировина за градњу у САД), међутим, тај ниво у самој слами је минималан, а компресован у бале пружа веома мало простора за њихово било какво штетно дејство (у узгоју пиринча пестициди се користе само у најранијим фазама, те је током живота биљке њихово присуство све мање).


Отпорност на ватру

Тестови су показали да куће од балиране сламе имају врло висок праг отпорности на ватру. На тесту су наслагане бале без облепљивања глином издржале полусатно дејство ватре, док малтерисани зид може да издржи и цела два сата! Ово је пре свега зато што у самом зиду не постоје вертикални канали и пролази, већ је маса зида компактна и не дозвољава пламену лако да се шири. Када се ту дода и нешто већи слој обичног или земљаног малтера (у односу на стандардне конструкције), јасно је да слама има бољу заштиту. Међутим, мора се водити рачуна да сламке не пробијају сам малтер или спојеве око отвора јер тако практично постају фитиљ. Из тог разлога, уколико желимо да сламом заптијемо све спојеве, посебну пажњу требало би посветити угловима око отвора и на местима где инсталације излазе из зидова – та места морамо пажљиво обложити малтером или премазати противпожарним премазима (мада увек можемо користити савремене заптивне материјале и средства).




Термичке карактеристике

Зидови од бала сламе заштићени малтером или глиненим блатом имају способност акумулације и емисије топлоте: у току дана сакупљаће топлоту и затим је у току ноћи испуштати у просторију, истовремено се хладећи, да би затим у току дана просторији предавали свежину сакупљену у току ноћи. Ова особина донеће велике предности у комфору током све дужег лета, али основна предност јесте ефекат на потрошњу енергије.

Монолитни састав је од кључне важности за изузетна термоизолациона својства зидова од сламе. Посебно истичем њихове највеће предности у односу на вишеслојне и зидане зидове:
високи степен трења између бала сламе задржава их на месту без икаквих везивних средстава а правилним постављањем, и захваљујући вертикалном оптерећењу кровне конструкције, долази до веома компактне везе (преплитања сламки) између хоризонталних редова, али и суседних бала у једном реду (благим повећањем димензија под притиском) потпуно одсуство хоризонталних и вертикалних спојница који у зиданим конструкцијама постају мини-хладни мостови (топлотна проводљивост спојнице никада није једнака топлотној проводљивости узиданог елемента, а заштита термоизолационим слојем неће анулирати ову разлику) једнослојни зид обезбеђује правилну размену и регулацију спољашњих и унутрашњих утицаја температуре и водене паре без опасности конденза у унутрашњости зида (парна брана непотребна)






Градња

Као код монтажних, скелет кућа од бала сламе поставља се на припремљену основу (темељне стопе и темељна плоча). Зидови од бала сламе, углавном, мада не и обавезно, формирају се тек по постављању кровног покривача како би били заштићени од временских утицаја у току уградње (пре него што заштиту преузме облога од малтера). Међутим, скелет који формира објекат може бити димензионисан и према самом себи јер ће тежину завршног облагања крова, и комплетног објекта, добрим делом преузети зидови.



Како било, зидови се формирају једноставним постављанјем бала на преклоп, као код зидања опеком.


Претходно се постави заштитни слој за регулацију влаге у основи зида: слој шљунка или даске (заштићене премазима или фолијама). Приликом формирања зидова додатно се може поставити лака арматура: металне шипке или пруће (аналогно примеру из наше праксе где је код војвођанских кућа преко сваког слоја набоја постављан слој трске). Такође, без обзира да ли се зид од бала сламе сучељава или сутиче са истоветним, или зидом од другог материјала, веза би требало бити додатно ојачана арматурним шипкама које ће бити упуштене у други зид најмање 15цм. Могућа је комбинација ових зидова са свим другим материјалима: опеком, пенобетонским елементима, али и металним профилима за стаклене завесе.









Кровна конструкција

Кровна конструкција може се посматрати потпуно независно од овог система грађења зидова јер он на њу не утиче више него било који други. Тако кућу од бала можете одозго заштитити класичним дрвеним кровом било ког облика, таван можете користити по избору, а ничим нисте условњени ни приликом избора кровног покривача (цреп, лим, итд). Додатно, могуће је формирати конструкцију плафона и крова помоћу самих бала, простим слаганјем у лукове и сводове, као што је то некада био чест случај са каменом или опеком. Оваква конструкција може представљати поуздану основу зеленог крова, тј. крова прекривеног вегетацијом, наравно, уз испуњен обавезан услов добре хидроизолације који важи за све кровове тог типа.

У Сједињеним Америчким Државама могуће је добити и комплетну употребну дозволу за објекат код ког је кровна венчаница, без икакве додатне конструкције, постављена директно на зидове од бала сламе (уз одговарајући дрвени јастук који ће обезбедити правилно учвршћивање и распоред преноса оптерећења по пуној ширини зида).




Вертикална и хоризонтална оптерећења зидова од бала сламе

Већина грађевинаца у САД одлучује се за традиционалне дрвене скелетне системе за прихватање терета објеката који у потпуности испуњавају све захтеве строгих безбедносних, али и здравствених прописа за носеће и неносеће зидове. Хоризонтална оптерећења јаких ветрова и сеизмичких потреса решавају се обичним челичним косницима/утегама. Зидове од сламе првенствено треба заштитити од утицаја ветра. Тестови су показали да малтерисан зид од сламе може издржати притисак од 50 фунти по квадратној стопи (240 кг/м²). Међутим, овакви системи имају додатне предности у односу на скелетне дрвене, као што су додатна еластичност и флексибилност. Опште мишљење је да овакви зидови дају додатну сигурност у земљотресима и оштећењима основног скелетног система јер, захваљујући управо опрималној еластичности, не концентришу негативна дејства сила у једној тачки (што је основни узрок оштећења крутих бетонских конструкција услед појачаних вибрација).




Завршна обрада зидова

Површине бала сламе нуде одличну механичку везу за спољашње и унутрашње облагање зида цементним или кречним малтером, без потребе за мрежицом и сл. Мрежица, тј. лако армирање могу бити коришћени онда када облога бала има и конструктивно-носећу улогу, или када се жели додатна сигурност од појављивања површинских пукотина на самој облози зида – малтеру. У сваком случају, причвршћивање мреже на зид сасвим је једноставно уз помоћ жице или дужих шипки. Због природних неравнина зида од сламе пре треба користити неправилан распоред оваквих анкера него било какву врсту обрасца, осим основног критеријума добре причвршћености.














Како окачити полицу на зид?

Насупрот уобичајеном мишљењу површине зидова оваквих кућа нису кривудаве и неправилне (још једна предрасуда), наравно, осим у случају када је рустичност искључива жеља архитекте или инвеститора, а све у циљу наглашавања природности материјала. Комплетирана зидна облога ни по једном детаљу неће показати да се говори о зиду од сламе – ово је могуће претпоставити једино по дебљини зида (јер још увек нисмо навикли да зид поседује баш све оне силне слојеве који ником не требају откад су клима-уређаји појефтинили) или, како се често каже: по рачуну за струју. Приликом уређивања ентеријера не треба бринути – овај зид ће држати све врсте металних шрафова и дрвених клинова, а за постављање шрафа или ексера неће вам бити потребан никакав додатни електрични алат, ни типлови, што није чест случај код данас уобичајених зидова. Када се постављају предмети на површину зида, у зид се постави дрвени клин дужине 30цм, промера 5x10цм, који ће без проблема издражати сва потребна оптерећења, без обзира да ли се ради о кутијама за инсталације или полицама за кнјиге. На сличан начин могуће је причврстити и капке прозора или баштенских врата. За теже терете ослонац у зиду се пропусти на другу страну где се додатно учврсти укљештењем, као што је то случај понекада са зидовима од гасбетонских елемената (сипорекс блок и сл).








Инсталације у зиду

Цеви уграђене у зид могу изазвати изливање воде унутар зида, без обзира од ког материјала је начињен. На Западу није ретка појава да из тог разлога исталације иду по површини зида. Како било, овај проблем се решава провођењем инсталација кроз пластичне цеви различитих степена сигурности. Ови канали се постављају дубље унутар зида (око 8цм) како не би дошло до њиховог случајног пробијања, али и како би се нашли у што чвршћој зони зида (ова мера предострожности практично је немогућа за извођење код других масивних, па и скелетних зидова). Кутија за електрични развод може се поставити на зид како је описано код полица, али може исто тако бити уграђена у сам зид као и код конвенционалних зидова.


Просте рачунице

Можда је прича о трошковима требало да стоји на почетку текста како би додатно заинтересовала конзервативне градитеље или читаоце који верују у три прасета (зидара из хобија), тек, како било, дођосмо и до рачунице... Не желим вас убедити да је грађење кућа од сламе погодно за урбане средине (мада бисмо могли да причамо на тему колико, бар што се система и процеса градње тиче, индивидуални објекти са једним или два спрата у предграђима имају карактеристике урбаног; архитектонски стил за сада оставимо по страни), али сваки објекат ван већих насеља апсолутно је погодан за грађење балама сламе.















Навешћу само неке од смерница уз помоћ којих сами можете доћи до оквирне рачунице исплативости оваквог грађења, као и предности током употребног века објекта:
- доступност материјала и кратка релација (нижа цена) транспорта , за објекат од 100м² потребно је око 400 бала сламе (бала сламе на дан 10.10.2008. коштала је 100дин, тј. 1,25 евра)
- приликом зидања потребно је далеко мање арматуре,
- нема трошкова за цемент и песак (лепак),
- нису потребни армирано-бетонски вертикални и хоризонтални серклажи за сеизмичку заштиту
- малтерисање може бити машинско или ручно,
- малтером или блатом (око 50% већа потрошња малтера у овој фази радова) није потребна додатна термоизолација - не постоји трошак у вези са материјалом и радовима
- нема осетљивих завршних радова (специјални слој фасаде, избегавање спојница термоизолације од било ког материјала, заптивање критичних спојница око отвора, испод крова...)
- далеко мања могућност појаве хладних мостова захваљујући пуној/монолитној зидној маси
- зид лако можете пробити (затворити) на оном месту где вам се допадне, а уколико је потребно, кровну венчаницу можете осигурати додавањем дрвених подупирача на том месту,
- топлотни комфор и енергетска ефикасност кућа од бала сламе може се мерити само са оним у објектима који испуњавају стандарде постављене тек у последњих десетак година
- окружење од потпуно природних материјала једноставно нема цену.




Уместо закључка

Наравно да ове куће са собом носе и дозу ексцентричности. У САД она се првенствено огледа у жељи појединаца да направе објекат који ће имати што више паралела са одрживим развојем. Тако кућа од бала сламе прави смисао добија тек када је опремљена енергетски ефикасним системима који користе обновљиве изворе енергије, па се зеленило, рестаурирана дрвена столарија, соларне плоче, бојлери на крову и ветрењаче скоро подразумевају.

У суседној Хрватској развијен је покрет који улаже напоре да се слама уврсти као грађевински материјал како би ове куће могле да добију све употребне дозволе, што је већ одавно случај у САД и Западној Европи. Мало је вероватно да ће се овде нешто слично догодити у наредних 5-10 година, па овдашњи градитељи могу да одахну – безбедни смо од још једне новотарије (једва се некако навикавамо на ову термоизолацију!). Дођосмо до тога да ће вам овај чланак можда устребати тек када се нађете негде на Западу, где људи немају пара за грејање и нове материјале па се довијају и граде како стигну – арогантни презир изненађених и згрожених богатих странаца (од сламе?!) ни тамо није симпатичан...


Младен Богићевић
Текст преузет са хттп://www.буилдмагазин.цом