Индустријска, лековита и комерцијална својства конопље су позната човечанству од давнина али њене предности по околину су откривене тек у новије време. Многе индустрије у потрази за одрживим и еколошки прихватљивим процесима се окрећу конопљи као одговору. Њен узгој не треба никакву посебну климу или тло, тако да се може наћи у свим деловима света. Конопља пружа алтернативни и ефикаснији извор енергије, углавном у 3 сектора:



Гориво

Дрвенасти део конопље је сиромашан влагом, брзо се суши, те је ефикасан извор биомасе богате метанолом. Отпадни продукти произведени помоћу уља конопље су добар извор етанола. Метанол и етанол су произведени од конопље кроз ефикасан и економичан поступак термо-хемијске конверзије. Једно јутро конопље даје 1.000 галона или 3,785 литара горива. Конопља омогућава мању зависност од фосилних горива, који су необновљиви извори енергије и неће бити у стању да задовољи растуће глобалне захтеве, гледано дугорочно.

Папир

Папир се може произвести од конопље. Како конопља има низак садржај лигнина у односу на дрво, може се претворити у кашу брже и лакше; ова природно светла пулпа не треба хлор за избељивање, који се користи у традиционалним фабрикама папира и ослобађа отровну материју звану диоксин у околину. Конопља је такође компатибилна са новом базом сојиног везива које је далеко боље него жестока везива на бази формалдехида. Тиме се смањује загађење ваздуха и опасност за људско здравље и животињски свет. Квалитет папира добијеног од конопље је издржљивији, дуготрајнији папир који не губи своју боју чак и након низа година. Далеко више се може добити из сваке биљке конопље с обзиром да се њен папир може рециклирати 7 или 8 пута, у односу на само 3 пута за папир на бази дрвета.

Грађевински материјал

Корисност конопље се проширила и у изградњи. Влакнасте плоче израђене од мешавине на бази конопље су јаче и лакше од оне израђене од дрвета. Комбинација влакана конопље и креча резултира звучним и топлотним изолационим материјалом који је јачи и лакши од бетона. Заменом дрвета и бетона, количина отпадних материја на градилишту је битно смањена. Куће изграђене коришћењем производа од конопље имају бољу топлотну изолацију па ће мање горива бити коришћено за грејање ентеријера. Био-пластика може бити израђена од дугих конопљиних влакана, која су готово једнако јака као фиберглас. Конопља је економичан грађевински материјал који се може рециклирати, јефтинији од стакла и сигуран за раднике


Конопља је толико боља за околину:

Замењује стабла као извор сировине за дрвену грађу и папир, чиме драстично помаже очувању шума. Дрвећу су потребне године како би израсла, а род конопље може се добити за неколико месеци. Само једно јутро конопље може произвести више папира годишње него 4 јутра стабала.

Код коришћења конопље као горива угљен диоксид се испушта у ваздух али то се апсорбује у наредном засаду културе и то већ 120 дана након садње. Овај брзи раст избегава накупљање угљен диоксида. Такође, конопља је врло лисната биљка и тиме доприноси високом нивоу кисеоника у атмосфери у току њиховог раста између 20 и 40% и тиме вишеструко надокнађује губитак кисеоника који је утрошен њеним сагоревањем као горива што заузврат смањује нежељене ефекте глобалног загревања, киселих киша и осиромашеност озонског слоја које утиче на животну средину.

Загађење ваздуха је смањено будући је конопља природно отпорна на штеточине и не тражи пестициде и хербициде којима би се третирала. Потребно је врло мало ђубрива будући да лишће у изобиљу пада на тло и ослобађа потребне хранљиве материје и минерале чиме се ствара боља рахлост тла за орање. Зна се да памук и лан конзумирају 50% од свих пестицида. Конопља замењује памук као сировину у производњи папира и тканине и ланеног влакна или семе за сточну храну, животињску стељу и папир.

Обогаћује тло. Усеви конопље расту густо и снажно. Сунчева светлост не може продрети кроз лишће биљке до тла, а то значи да је род без корова. Његови дубоки корени користе подземне воде и смањују салинитет. Такође, ерозија горњег слоја тла је ограничена, чиме се смањује загађење вода. Корен даје азот и друге храњиве материје тлу. Након бербе, ова земља има одличне компостне додатке за друге биљке а узгој конопље може пратити ротација с пшеницом или сојом. У ствари, исто тло може се користити за раст конопље дуги низ година, без губљења свог високог квалитета. Конопље из тла упија отровне метале емитоване из нуклеарних електрана, као што су бакар, кадмијум, олово и жива.

Тканине израђене од конопље не садрже хемијске трагове, па су зато сигурније за потрошаче. Чак и тканина која садржи само 50% конопље може задржати УВ зраке сунца даље од коже.

Производи од конопље могу се рециклирати, поново употребити и 100% су биоразградиви. Брзина раста биљке је довољно брза како би задовољила све већу индустријску и комерцијалну потражњу. Пребацивање на производе од конопље помоћи ће у очувању животне средине остављајући чистију и зеленију планету за следећу генерацију.




Текст преузет са http://frula.org/