У годинама које долазе, многе земље ће за подмиривање енергетских потреба бити принуђене да корите обновљиве изворе енергије ( енергија сунца, ветра, хидро и геотермална енегија, биомаса, биогас и биодизел ). Поред економских у корист употребе обновљибих извора енергије све су важнији еколошки разлози.


Суочавамо се са ситуацијом да је нафте и осталих необновљивих природних ресурса све мање и све су скупљи. Развијени свет данас се окреће ка стварању нове ниско-карбонске економије, која користи мање фосилних горива, испушта мање угљен диоксида и осталих штетних загађења у атмосферу и мање загађује плодно земљиште и питку воду, што захтева промене у свим областима производње и транспорта, као и промене данашњег модела потрошачког друштва.


Биомаса представља све значајнији извор енергије, у циљу појефтињења пољопривредних производа и ублажавања дефицита класичних извора енергије. За добијење биомасе се користе слама, кукурузовина, лист репе, гране воћака и винове лозе. У укупном потенцијалу обновљивих извора у Србији доминира биомаса, која се највише налази у отпацима из пољопривреде. Биомаса као извор енергије посебно је значајна за рурална подручја. На веће могућности примене овог извора енергије у руралним подручјима указују значајне количине биљних остатака у поризводњи основнх ратарских ултура ( пшенице, шећерне репе, сунцокрета и др.), а мање из воћарске и воноградске производње.


Биометанол се све више производи у свету, пре свега из кукуруза и добра је замена за бензин.


Биогас је мешавина метана и угљен-диоксида, која се добија приликом разградње органских материја под анаеробним условима, за добијање биогаса користи се стајњак.


Биодизел је течно гориво, које се може производите од уљане репице, сојиног или сунцокретовог уља, уз вишеструке користи у односу на класичне врсте горива. Количина производње биодизела са једног хектара ораница засејаног уљаном репицом покрива финансијски потрошњу погоског горива неопходног да се обради једанаест хектара земљишта.


До сада се уљана репица у нашој земљи мало гајила, због ниских приноса, проблема са измрзавањем и механизацијом при жетви. Такође, било је слабо интересовање прерађивачке индустрије за откуп, а производња није имала довољно државних субвенција. Користи се као гориво које мање загађује околину и може се мешати са фосилним дизелом.


Развој производње биодизела шире посматрано утиче на: повећање запослености, повећање индустријске производње, развој пољоптивреде и укупни развој подручја, смањење енергетске зависности земље од спољних фактора итд. Негативна страна биодизела је што као гориво има мању енергетску вредност од дизела, па је и потрошња нешто виша. Моги тестови су паказали да ово повећање није више од 5%.



Наше земље има потенцијал око 250.000 хектара под уљаним културама, то би обезбедило производњу до 200.000 тона биодизела. Проблем представлају прерађивачки капацитети, али се на том пољу дешавају и позитивне промене.


Коришћењем сунчеве енергије се штеди нафта, која се у великим количинама користи за сушење кукуруза. Уз помоћ соларних панела може се произвести електрична енегија која се уносом у електроенергетски систем може користити у разне намене.


Енергија ветра се користи вековима, а њена примена у нашој земљи има углавном локални карактер. Наша земља се по енергији ветра убраја у подручја за значајним потенцијалом.




Геотермална енергија може да се користи и у производњи и у преради пољопривредних производа. Овај облик енергије спада у алтернативне изворе енергије. Геотермална енергија је јефтина, а такође и еколошки чиста. Србија је богата са овим изворима евидентирано је преко 100 налазишта геотермалних вода, нажалост они нису довољно, па чак рекло би се никако искоришћени.


Поред примене у медицини и туризму, ове воде имају значај и у производњи хране, топлотна енергија постоји и у пијаћим водама. Вода ниске температуре користи се у објектима интензивне био производње, за прање судова, прихватање млека, сокова и екстраката и за загревање стакленика и постројење за производњу биогаса. Вода високе температуре користи се у процесима агроиндустирјске прераде и за добијање електричне енергије.




Драган Колчић дипл.инг.агроекономије