Многи појам викендице повезују са луксузом. Чињеница је да имати кућу у природи представља богатство, али више духовно него материјално. Поседовати место на којем можете да удишете чист ваздух, одморите се, дружите се са природом, породицом и пријатељима права је привилегија и треба је искористити.


Веома често се дешава да власници викендица пожеле да имају, поред воћњака, и мању башту са поврћем и цвећем. Имати своју малу башту веома је корисно, у могућности сте да уберете свеже воће и поврће док сте на одмору. Имате додира са земљом, што позитивно утиче на ваше расположење, можете да уштедите на кућном буџету, јер сте у могућности да произведете сезонско воће и поврће, храните се здраво. Један од проблема је како почети са подизањем мале баште и како је одржавати. Касно лето, и јесен су идеални за почетак планова око формирања ваше нове баште.


Пратите кретање сунца и одредите правац доминантних ветрова на вашем плацу. Пронађите осунчано место заштићено од ветрова. Потребно је да почнете се рашћишћавањем места које сте одабрали. Не тако често имаћете вегетацију коју је потребно уклонити. Уклоните је и одложите је на место које ће представљати ваш будући компост, који ће вам користити као ђубриво за поврће и цвеће. Постоје различити начини како правилно да складиште компост, ја ћу се задржати на аматерским идејама које могу да вам помогну. У суштини не можете пуно да погрешите, само се трудите да одлажете све природне супстанце, од лишћа, грања, коре дрвета, одпадака из баште и сл.


Најједноставнији начин да место које сте очистили припремите за сетву је да га покријете дебљим слојем покошене траве, сеном или сламом. Ова техника се зове малчирање, и спада у оне које захтевају мало физичког рада. Малч који сте нанели чуваће влагу у земљи, микороорганизми ће урадити посао уместо вас, вегетација ће бити заустављена, јер је тло покривено. После неког времена када будете подигли малч, земља ће бити растресита и плодна. На вама је само да уложите још мало напора, прегледате да ли има заосталог корења, извадите га и вратите малч. Практично на овај једноставан начин нисте морали да вршите дубинску обраду земље која може да шкоди површинском, плодном слоју. Уложили сте мало напора и труда и спремили леје за јесењу сетву лука нпр.



Даљу обраду земље препустите зими и мразевима, они ће додатно побољшати структуру земље. А ви почните да правите планове око пролећне сетве и организације баште. Можете пронаћи велики број савета око култура које можете садити на малом простору и које се међусобно слажу. Ако простор којим располажете не дозвољава формирање посебних леја, баштицу можете формирати и на другачије начине паметно планирајућу простор.


Чињеница је да без воде нема живота. Редовно заливање је проблем са којим можете да се суочите у недостатку воде. Зато је потребно, ако сте се одлучили за формирање баште да размислите на који начин ћете вршити наводњавање. Један од посебно ефикасних начина, ако нисте прикључени на градску мрежу, јесте сакупљање кишнице. Потрудите се да набавите бурад, цистерне, канте и сл. посуде које можете поставити испод олука и сакупити довољну количину воде. Сакупљачи кишнице могу бити и декоративни делови ваше баште, место на којем ће се скупљати птице и јежеви који су ваши вредни помагачи.


Осврнимо се укратко на оно што можете да пружите вашој породици, оваквим малим вртом. Деца и унуци могу да уживају у здравим плодовима. Деци је посебно интересантно да раде са земљом, само им то треба омогућити и дозволити им да науче како расту биљке и које све врсте се могу узгајати на нашем поднебљу. Ваш врт, било са поврћем или цвећем може да буде ваша оаза здравља, среће и задовољства, јер нема већег задовољсва од припреме свеже убраног воћа и поврћа које су вашом руком гајене.


Где год је могуће поврће треба садити у правцу исток-запад. Леје могу да буду широке 1-1,2 метра док дужина зависи од величине баште. Између леја неопходно је да се направи стаза ширине 30cm, да бисмо могли лако да прилазимо поврћу или цвећу.


Оно што представља општи проблем је земљиште којим располажемо, пошто најчеће нисмо у могућности да га бирамо већ да му се прилагођавамо. Према општем правилу средње збијена земљишта су наjпогоднија, иако може да се сади и на песковитом земљишту, као и на оном које има глине. Песковита земљишта су сиромашнија , губитак воде је већи, као и испирање и отицање хранљивих материја тако да је на овом земљишту ограничен број култура које се могу узгајати. Са друге стране глинаста земљишта се, због своје структуре, теже обрађују и прозрачност им је мања. У оба случаја дохраном и додавањем органских ђубрива, као и коришћењем минералних материја, квалитет и текстура земљишта може битно да се побољша и учини погодним за гајење разног поврћа. За "обогаћивање" земљишта потребно је имати стрпљења јер се резултати показују тек након неколико година, када успевамо да створимо нови плодни слој земљишта.



Киселост је, такође, важна особина земљишта и најпоузданије се утврђује у лабораторијама које раде те врсте испитивања земљишта. Искуствено, такође, можемо да утврдимо о каквом земљишту се ради. На киселим земљиштима расту самоникле боквица, кисељак и раставчић а на неутралним детелина, купина и пиревина. За већину повртарских култура "неутрална" земљишта су најпогодија, остала редовним ђубрењем можемо поправити и то уношењем калцијума, најчешће кречњака и креча, чиме се киселост смањује и земљиште постаје неутрално.


Осмислите у башти део за одмор, са клупицом или удобним столицама, који може бити одвојен од повртњака украсним жбуњем и цвећем. Планирајте у зависности од простора којим располажете. Ако имате довољно простора повртњак одвојите, ако не поврће, воће и зачинско биље могу да се уклопе у део са цвећем.


Постојеће врсте дивљих животиња су пријатељи у вашој башти. Осим што вам праве друштво, локална фауна има и значајну функцију. Створите одговарајуће услове за настањивање животиња, а оне ће вам - од микроба до птица - заузврат помоћи да башта напредује ослобођена од штеточина и болести. Разни жбунови, густиши, језерца, мртво дрвеће, пружају склониште за ова дивна створења.


Ако простор дозвољава предвидите мању шупу која ће вам служити за одлагање алата и опреме, јер без алата нема ни заната.




Арх Ивана Ракарић


Текст преузет са http://vikendica.net/