Босиљак најбоље успева на растреситом и дубоком земљишту. Осетљив је на мразеве , што представља лимитирајући фактор његовог узгоја. Гаји се у плодореду ( у противном се јављају болести и штеточине ) , а најбољи предусев су једногодишње махунарке.


У јесен, се обавља дубоко орање (30-40 cm), у пролеће плитка обрада непосредно пре сетве. Ако је предусев добио стајско ђубриво, није потребно да се поново уноси. При основној обради уносе се 60 - 80 kg/hа P2О5 и 120 - 140 kg/hа К2О.


Босиљак се размножава из расада: половином марта се сеје у незагрејане леје покривене најлоном, на 10 - 15 cm између редова и 0,5 cm дубине. Производња расада за хектар добија се на 350-400 леја уз утрошак 0,6 до 1,2 kg семена. На стално место се преноси када престану опасности од позних мразева, на растојању 40 - 50 cm међу редовима и 25 - 30 cm у реду. Саднице би требало добро залити. Коров треба уништавати култивирањем и окопавањем.


Босиљак даје две жетве: прва почетком цветања , а ако се откоси на висини 10 - 15 cm од земље даће и другу жетву која се обавља пре јесењих мразева. Принос је 1200 до 1500 kg/hа суве дроге.


У нашим условима могу се гајити све три форме босиљка: крупнолисини, ситнолисни и са набораним листовима.



РАЗЛОГ ЗА ГАЈЕЊЕ БОСИЉКА


Босиљак (Ocimum basilicum) је једногодишња зељаста биљка са четвртастом стабљиком висине 30-50cm. Стабљика је усправна са много бочних грана и гранчица. Припада породици Уснатица. Листови су велики, прости, јајасти, светлозелени наспрамни. Доњи листови су крупни, а горњи ситнији. Цвет је ситан, бео смештен на горњем делу стабљике. Плод је орашица сјајно мрке боје.


Цела биљка има пријатан мирис и арому. Гаји се у вртовима и саксијама, али и на парцели. Тражи растресита и плодна земљишта. Код нас му највише одговарају чернозем, гајењаче и алувијална земљишта. Успешно се гаји и на песковитим земљиштима али уз редовно заливање и ђубрење. Воли сунчана и од ветра заштићена станишта.


Осетљив је на ниске температуре, не воли ни заливање хладном водом. Због плитког корена захтева доста влаге. Потребно је гајити босиљак у плодореду, када се гаји на парцели, а у врту га сејати или садити сваке године на другом месту.


Лековита је и зачинска биљка. Као зачин употребљава се свеж или осушен лист. Даје укус јелу, побољшава варење тешке хране и чува храну од кварења. Мирис му је јак, пријатан и свеж, а укус благ ненападан, помало горкаст.


Босиљак налази примену и у фармацеутици где се користи цела биљка (Herba basilici) и уље (Oleum basilici). У народној медицини је познат као антисептик и средство против глиста. Користи се и за умирење живаца, грчева у желуцу, лечење астме и упале бубрега. Побољшава апетит и лечи несаницу. Најчешће се користи у облику чајева.


Босиљк садржи етерична уља (метил-кавикол, линеол) камфор, угљене хидрате, минреалне соли, протеине, витамине А и C и друге материје.




ГАЈЕЊЕ И НЕГА БОСИЉКА


Босиљак се гаји у вртовима, саксијама и на парцели. За успешно гајење босиљка потребно је добро припремити земљиште. Јесења обрада земљишта се обавља на дубину од 30 -35cm. Изорано земљиште се оставља да презими у отворене бразеде, а у пролеће се просушено земљиште плитко обрађује да би се сачувала влага.


При гајењу босиљка примењивати плодоред. Као једногодишња биљка он се лако уклапа у плодоред. Најбоље је садити (сејати) босиљак после окопавина, а пре житарица. Босиљак тражи плодно земљиште. Добро успева на земљишту које је претходне године ђубрено стајњаком. Добро реагује и на минерална ђубрива и то фосфорна и азотна, а слабије калијумова. Фосфорна и калијумова ђубрива се додају у јесен при дубоком орању, а азотна током вегетације.


Босиљак се може садити (расад) или директно сејати. Директна сетва се обавља обично последње недеље априла. Сетва се обавља на размак 50cm између редова, са 3-5 семенки у кућице које су на 20-25cm растојања у реду,на дубину 0,5-1cm.


Расад за садњу се производи у топлим лејама. Сетва у леје се обавља крајем фебруара и почетком марта,да би добили готов расад између 1- 10. маја. За ницање семена температура треба да буде 13°-15°C. Задњих 10-15 дана расад у лејама се откривањем у току дана прилгођава спољашњим условима. Садња расада се обавља почетком маја када прође опасност од позних пролећних мразева.


Расад за расађивање са 3-4 пара листића и 10-12cm висине се најбоље прима. Сади се ручно, садиљком на 50cm међуредно и 30cm размак у реду. Расађивање се обавља по облачном времену или касно поподне.


После сетве или садње босиљка потребно је обавити заливање. За босиљак је најважније да има довољно влаге почетком гранања,у фази форморања пупољака, и после кошења. Окопавање је обавезна мера да би се одржао површински слој земљишта у растреситом стању и због уништавања корова. Врши се обично 2-3 пута годишње. Први пут 10-12 дана након расађивања и то плитко окопавање. Друго за 10-15 дана касније, а наредно по потреби.



Прихрањивање се током вегетације врши азотним ђубривом. Први пут пре окопавања и то пажљиво да не дође до оштећања листа од ђубрива. Друго прихранивање је после скидања прве жетве.


При производњи босиљка обртити пажњу на земљишне штеточине (жичњаке, грчице). Босиљак ретко нападају паразити. Може се јавити пегавост листа али она не наноси неке веће штете. Прво кошење стабљике босиљка се обавља крајем јула и почетком августа. Коси се на 8-10cm изнад земље јер се тиме стимулише избијање већег броја бочних грана, па ће жбун бити већи и разгранатији. Друго кошење је крајем септембра. Коси се по сувом и топлом времену ручно или косачицом.


Босиљак се суши у танком слоју или везан у китице, на промајном месту у хладу или у сушарама. Дрога која је зелене боје и пријатног мириса се пакује у јутане вреће и чува на сувом и мрачном месту. Жетва семена почиње средином августа. Коси се ујутру и везује у снопове који се остављају неколико дана да стоје да семе дозри. Снопови се овршу, семе просеје,осуши па чисти, дорађује и пакује.




Миланка Миладиновић дипл. инг.
Новица Миленковић дипл. инг.
Др Мијодраг Ђорђевић