Овај списак садржи употребљавано јестиво самоникло (дивље) биље и служи као информација о називу дивље биљке, опису, главним карактеристикама и намени у усхрани.







ЛУК ВЛАШАЦ, дробњак, ситни перјаш (Allium schoenoprasum L.) – дивља је и трајна биљка. Узгаја се или расте самоникло и део је сваке зачинске баште. Биљка је висока од 15 до 35 cm с малом и слабо обликованом луковицом. Из луковице избија густ сноп уских и цевастих листова плавозелене боје. Има врло фин мирис, на бели и црни лук, који је везан за присутност различитих дисулфидних спојева. Јелима даје лаган, свеж укус. За јело и зачин користи се ситно исецкани свежи листови, као угодан додатак или аромат и декорација јела. Сече се изнад земље најмање 3 цм, да би се сачувала луковица за наредну употребу (или сезону). Из луковице стално нићу нови листови.

Лековита својства: скоро да нема лекових својстава.




МАЈЧИНА ДУШИЦА, мајкина душица (Thymus serpyllum) – пријатног је ароматичног мириса и оштрог укуса. Користи се за припрему печења, посебно млевеног меса, специјалитета од дивљачи, рибе, разних умака и супа од зелени.











МАЈОРАН (Majorana hortensis) – употребљава се у свежем стању или цела осушена стабљика покошена око 10 cm изнад земље. Сличан је оригану. Садржи етарско уље, танин, горке материје, терпена. Користи се за кобасичарске производе, гушчје и пачје печење и јела од млевеног меса, јела од кромпира и поврћа, махунаркама и разним супама, маринадама. Одличан је за умаке за тестенину и пуњено поврће.

Лековито дејство: отвара апетит, побољшава варење (нарочито масна јела), ублажава грчеве. Етарско уље има бактерицидне особине и смирује кашаљ.

Контраиндикације: веће количине могу да изазову омамљеност и главобољу.




МАСЛАЧАК (Taraxacum officinale) – јестива је и лековита биљка. Јестиви део биљке су листови, који су врло богати хранљивим материјама, нарочито протеинима. Листови су приземни, тестерасто усечени или перасто дељени који образују приземну розету. Цветови имају облик главичасте цвасти. Корен је вретенаст и уздужно наборан. Сви делови биљке су горког укуса За исхрану се употребљавају сви делови биљке: само младо лишће (старији су горки и тврди), корен и цвет. Да би се уништила горчина треба пре употребе ставити 30 минута у слану воду. Лист се бере у рано пролеће и у септембру када биљка истера ново младо лишће.
Млади лист маслачка садржи тритерпене, фитостероле, флавоноиде, фенилкарбонске киселине, минералне материје (нарочито калијум, гвожђе, калцијум и фосфор), витамин C, каротин-провитамин А (4 mg/100g), витамине B1, B2. Лишће се користи за припрему салате, супе, чорбе, варива, пиреа, надева и додака јелима.



Лековита својства листова: отвара апетит, утиче на лучење мокраће, чисти крв, одстрањује болове жучи и јетре и побољшава рад органа за варење. Свеж сок делује благотворно код болести бубрега, јетре, жући, мокраћне бешике, код малокрвности, несанице, главобоље, чисти плућа, желудац и црева. Одличан је диуретик и чистач организма. Суви лист садржи око 4% калијума.

Пупољци маслачка, иако тврди, користе се као свеж додатак салатама или се киселе за зиму.
Цвет маслачка се користи за припрему познатог маслачковог меда. Комбинирано младо лишће и корен, зачињени уљем и лимуновим соком (после 4 сата стајања, користе се као витаминска салата. Велики старији листови и цветови, које не употребљавамо за јело, служе за припрему чајева.
Корен маслачка садржи већу количину инулина (у сувом корену у јесен и до 40%). Користи се куван (слично кромпиру) или сиров, исечен на танке траке. Ситно исечен, просушен и пржен користи се као замена за кафу (слично корену цикорије).

Контраиндикације: нежељени ефекти могу да се јаве у виду желудачних тегоба и ређе алергије на кожи. Интеракције са другим лековима нису познате.




МАТИЧЊАК, лимун трава (Melissa officinalis) – користи се лист (Melissae folium) који има веома специфичан мирис као лимун. Лист је тамнозелене боје, слаткољутог укуса. Свежи лист садржи: 0,05 до 0,3% етарског уља, витамин C, шећер, скроб, пектин као и розмарицинску киселину. Главни састојак листа је етарско уље (Melissae aetheroleum) изузетно освежавајућег пријатног мириса. У саставу етарског уља доминирају монотерпенски алдехиди цитрали (гераниал и нерал). Лист се употребљава као зачин за припрему супе од поврћа, умаке, преливе, маринаде, као додатак салатама, намазима од сира и освежавајућим напицима. Матичњак се по правилу користи свеж (исецкано лишће). Исечен на траке у воћној салати (или сервиран као ледени чај) делује ароматично, освежава и има укус лимуна. Сушени листови матичњака на температури 35-40°С губе на квалитету.

Лековита својства: побољшава варење, против надимања, неуралгије, хистерије, гађења, повраћања и пролива, смирује нерве. Етерична уља матичњака помажу при грчевима, поспешују пробаву, опуштају и делују умирујуће. Користе се осушени листови, сакупљени непосредно пред цветање (самониклих или гајених) биљака.




МЕЧЈА ШАПА, шапица (Heracleum sphondylium L.) – мале је хранљиве вредности, свега 50 калорија. Садржи беланчевине, масти, угљене хидрате, витамин C и каротин. Мирише на целер. Користе се млади сочни лислови и меснате младе стабљике с још неотвореним цветним пупољцима, који имају јак мирис и помало су горког укуса. Користи се као зелен за супу, салате, мешана варива и друга јела. Стабљика са цветним пупољцима користи се сирова или се претходно попари с врелом водом, уваља у брашно или тесто за палачинке и пеку на уљу. За јело се користи и корен у коме има доста скроба и шећера. Употребљава се као додатак супама и варивима. Изрендан свежи корен кувањем у води, добија се сируп који се користи као зачин, додатак и прелив за јела. Корен се може сушити и млети за хлебно брашно.