Кантарион (Hypericum perforatum L)

(госпина трава, богородична трава, горац, страшно зеље, ивање зеље, пљускавица, шељанжевка, жутеница, горач, овника, крвавац, горчац, жута метлица, жућеница, засекница, звекац, звончац. издатјивица, марина ручица, женска кантарија, смакнеж, смицаљка, тантур)




Кантарион је од давнина позната лековита биљка, од ње се справља и познато кантарионово уље (дрога потопљена у неко биљно уље и остављена пар месеци, често изложена сунцу) које има вишеструку примену у народној медицини. Oдвајкада се у народу цени и много употребљава, споља против посекотина, опекотина, хемороида, за зарашћивање рана и као антисептик, а изнутра против болова јетре, жслуца, пролива итд. Уље се користи на тај начин што се њиме мажу ране, посекотине, опекотине и друге озледе или се тим уљем натопи газа па се као облог привије на озлеђено место.


Од кантариона се користи горња половина биљке у цвету. Дрога је својственог мириса, опорог, нагорког и ароматичног укуса. И у савременој фитотерапији кантарион заузима истакнуто место. Етарско уље од кантариона делује против цревних паразита. Помаже зацељивању рана и опекотина, нарочито опекотина од сунца. Међутим, најинтересантнији је снажан антидепресивни ефекат кантариона који се интензивно испитује. Кантарион постиже антидепресивни ефекат сличан стандардним препаратима, уз нежељена дејства пет пута мања од трицикличних антидепресива.



Кантарион потиче из источне Европе и западног Сибира, а касније се проширио по целој Европи, Америци и Аустралији. У преко 20 држава (Аустралија, Нови Зеланд, Индија, земље северне и јужне Америке, Јужна Африка), и поред својих лековитих својстава, окарактерисан је као инвазивни коров, који потискује природне популације крмних биљака и, у већој концентрацији, може бити токсичан по животиње. У Србији је нарочито распрострањен у брдско-планинском подручју (Тара, Златибор, Копаоник, Стара Планина, Ртањ, Фрушка Гора). Код нас се углавном сакупља у природи, док се у западној и источној Европи све више плантажно гаји. Сматра се да и код нас постоји перспектива плантажног гајења кантариона, зато што су захтеви тржишта све већи.



Плодоред.

Кантарион је вишегодишња култура и остаје на истом земљишту десет година па се не уводи у плодоред. Приликом заснивања усева, најбољи предусеви су окопавине које остављају чисто, мање закоровљено земљиште.


Обрада земљишта.

Основну обраду земљишта је неопходно обавити у јесен уколико се кантарион сеје у пролеће. Допунска обрада је изузетно важна, јер је неопходно што боље припремити земљиште, а посебно његов сетвени слој. За органску производњу кантариона углавном се користи органско ђубриво (стајњак) у количини од 30 t/ha. Стајњак се обавезно заорава након растурања. Практикује се растурање стајњака по облачном времену, а његово заоравање одмах после растурања. Минерално ђубриво се примењује пре јесење обраде у количини од 250 kg/ha комплексног NPK ђубрива са односом хранљивих елемената 8:24:16. Прихрањује се пред прво култивирање са 200 kg/ha азотних ђубрива (KAN). Надземна маса се коси после завршетка вегетације, ради боље регенерације биљака у пролеће.



Сетва.

Кантарион се може гајити на више начина, пре свега директном сетвом и дељењем старих бокора. Директна сетва се обавља у априлу и то широкоредно, на 40-50 cm између редова и 10 cm у реду, на дубину од 1 cm. После ницања, усев се проређује на потребан размак између биљака. Производња расада обавља се у хладним лејама у току маја. Семе се не затрпава у земљу пошто боље клија на светлу, већ се благо притиска уз земљиште због контакта. Биљке се саде у редове на међусобном растојању од 60 cm, због могућности међуредне култивације.Нега усева обухвата култивирање, окопавање са плевљењем, прихрањивање, заштиту усева и наводњавање по потреби. Култивира се 2-5 пута, у зависности од временских услова. Заштита се обавља само код већих напада болести. Од штеточина су чести напади бувача, а усев се штити средствима на бази малатиона.


Жетва кантариона се обавља у два наврата. Први откос доспева почетком јула, а други крајем септембра. На већим надморским висинама добије се само један откос годишње. Косидба се на мањим засадима обавља ручно, а на већим површинама машински. Кантарион се коси у фази пуног цветања. У првој години добије се 2000-3000 kg/ha осушене хербе. Сировина је јако хигроскропна (лако упија влагу), па се чува у папирним врећама, на сувом и тамном месту. Жетва семена се обавља када је 80% семена добило мрку боју, а за ту намену се користе житни комбајни.



Рашић Сузана, дипл.инж