Artemisia absinthium

(Називи: ПЕЛЕН, БЕЛИ ПЕЛИН, ВЕРМУТ, ПЕЛЕНАК, ГОРЧИКА, ПЕЛИМ, ОСЕНАЧ)


Пелен се даје сам или заједно са другим горким дрогама, за изазивање апетита, побољшања варења, против гасова. У народу се употребљава против цревних паразита, запаљења слузнице и коже, за стабилизовање менструације, против шећерне болести, за јачање, против грознице, падавице - Пелен, као и све друге горке биљке, треба узимати само пре јела



Пелен је дуговечна, зељаста, врло разграната биљка, висока 0,5 до 1,5 m., која расте као коров по пољима, међама... Цела биљка је обрасла меким свиластим длачицама, због чега изгледа сребрнасто зелена. Цвета у лето. Цвасти су удружене у рачвасте метлице с малим лоптастим, жутим главицама на кратким дршкама. На длакавом цветишту има много цевастих, жутих цветића са жлездама напуњеним уљем. За фармацеутске сврхе бере се биљка у цвету: лишће и врхови гранчица са цвастима. Пелен је веома горак, што долази од кристалне супстанце апсинтин, која није отровна. Због апсинтина се пелен употребљава као лек. Други састојак пелена је етарско уље, љута и отровна течност.


Пелен је типично горко ароматично средство. Даје се сам или заједно са другим горким дрогама, за изазивање апетита, побољшања варења, против гасова. У народу се употребљава против цревних паразита, за стабилизовање менструације, против шећерне болести, за јачање, против грознице.



Пелен је једна од најстаријих и највише цењених и употребијаваних лековитих биљака. Нарочито је коришћен у народној медицини свих времена. Мало је нашег лековитог биља које се одувек, без престанка, тако често употребљава за лек као пелен. Употребљавали су га још стари Египћани пре неколико хиљада година.


Међутим, откако је доказана отровност пелена, он се све ређе употребљава у школској медицини, јер материја медика данас располаже бољим и неотровним горким дрогама, пре свега нашом линцуром и кичицом.


Нема човека који не зна за пелен. Многи биљку и не познају у природи, али сви одреда знају за пелен, симбол горчине и чемерности. Мало је биљака које су тако дубоко везане за наш народ, вековима мучен, гоњен и понижаван, који је знао само за горчину живота.


И док је у нас пелен симбол јада и чемера, дотле су некад Римљани на Капитолу, пре и изнад свих признања и почасти, победнике, најбоље спортисте напајали напитком од пелена, убеђени да је то највиша награда за победнике, јер им се, по тадашњем схватању, обезбеђује добро и вечно здравље, највеће земаљско благо.


Уосталом, и латински назив пелена има симболично значење, тј. име биљке треба да делује психосугестивно на човека, да верује да ће бити здрав и чио. Антички назив потиче од грчке реци artemis, што значи здрав, дакле, указује на то да су биљке овог рода (Artemisia) лековите. Тако се може и објаснити да је назив дат по богињи Артемис, заштитници жена, јер је једна биљна врста овог рода употребљавана за олакшавање порођаја.

Пелен као лек наводе сви наши средњовековми медицински писци.



Распрострањеност

Пелен расте као коров по пољима, међама, крај путева, по запуштеним и необрађеним местима, а нарочито по сувим, сунчаним, плитким и каменитим падинама. Има га од средње и јужне Европе до Ирана и Камчатке, а највише у СССР-у, у Сибиру. Код нас га има изузетно много и свуда, као и у Црној Гори, Херцеговини, итд.


Гајење пелена је последњих неколико деценија у опадању, откако су главне потрошачке земље (Француска и Немачка) смањиле производњу алкохолних пића (absinthe, Wermut). Код нас га у кршевитим пределима има толико да га није потребно гајити, него би само требало да се организује рационално брање и размножавање на приступачним природним налазиштима, нарочито на голим каменитим кречњачким пропустљивим падинама. Гаји се у Америци. Може се сејати, али брже и лакше успева дељењем бусенова.


Берба

За фармацеутске сврхе бере се биљка у цвету: лишће и врхови гранчица са цвастима (Absinthii herba).

За индустријске потребе бере се само младо, меко лишће док је пелен још мали, највише 40 cm. Бусење се очисти од сувих прошлогодишњих стабљика и корова, српом пожање и брзо суши у хладу на промаји у што тањем слоју; чешће се преврће да би се што пре осушило и што боље сачувало природну боју и арому.


Састав

Пелен садржи две горке кристалне супстанције: апсинтин и анапсинтин. Има око 0,5% етарског уља.

Апсинтин је веома горка неотровна материја. Горчина пелена се осећа чак и у разблажењу 1:10.000. Због апсинтина се пелен употребљава као лек.

Етарско уље је горка, љута, отровна, плавкаста или зелена а касније мрка течност. Плавкаста боја потиче од присутног азулена, због чега пелен делује као антифлогистик, тј. лек против разних запаљења слузнице и коже. Уље је отровно због кетона тујона, који се назива још и апсинтон, танацетон или салвион, јер се налази и у уљу од вратича (Tanacetum officinale), рује и салвије.



ЛЕКОВИ ОД ПЕЛЕНА

Прашак је најпростији лек од пелена. Пелен, као, уосталом, и све друге горке биљке, треба узимати само пре јела. Обично се узима пола сата пре обеда по једна кафена кашичица прашка. Прашак треба справљати од лишћа и цветних главица, а никако од стабљика д гранчица, јер у њима нема лековитих састојака. Овај лек се узима за враћање изгубљеног апетита.


Чајеви
Може се употребити сам пелен или помешан с кичицом, горком детелином, травом-ивом и другим горким травама. Три супене кашике чаја се попари с пола литра кључале воде, сместа поклопи и после 2 сата пије у 3 до 4 оброка пре јела. Ови чајеви се узимају за апетит и против гасова.


Пеленово вино
Тридесет грама пеленовог лишћа или цвећа се овлажи са 60 g чистог алкохола (може и јака препеченица од 50-55% алкохола), остави 24 сата, а затим дода литар најбољег белог вина, остави 10 дана уз чешће мућкање, одлије и процеди. Пити 3 пута на дан по 1 кашику пре јела највише 3 недеље, а затим се начини пауза од 3 недеље, јер овај напитак има пеленовог етарског уља, а оно је отровно и може шкодити ако се стално и непрекидно употребљава.


Против дечјих глиста
Нарочито за време рата кад није било лекова, давана је ова смеша: 2 g пелена у праху, 2 g слатког корена у праху и 1 g аниса у праху; ово се све помеша у пекмез или мармеладу и узима сваког јутра у току 5 узастопних дана.


Чај против падавице (епилепсије)
Цвет липе 40 g, лист имеле 30 g, лист пелена 20 g, лист рузмарина 20 g, вранилова трава 20 g и цвет камилице 20 g. Три супене кашике чајне мешавине прелити са пола литра хладне воде. Пустити да кључа 1 минут, чају додати кашику меда и пити три пута дневно, пола часа пре јела по шољу чаја. Овај чај треба пити сваког дана.



УПОТРЕБА

Пелен је типично горко ароматично средство. Даје се у облику чаја, тинктуре и екстракта, сам или заједно с другим горким дрогама за изазивање апетита, као дигестивно (побољшава варење) и карминативно средство (одстрањује гасове из црева).


У народној медицини се пелен много више употребљава него у школској. И то не само као једно од најомиљенијих горких средстава већ и против цревних паразита (вермут потиче од vermis = црв), за стабилизовање менструације, против шећерне болести, за јачање, против грознице итд. Најчешће се пије незаслађен чај пре јела. Забележена су хронична тровања услед дуготрајне свакодневне употребе пелинковца (Wermut, absinthe) и акутна тровања од великих доза узетих као лек против цревних паразита или за абортус.


Пелен се више троши у ветеринарској него у хуманој медицини. Велике количине пелена користи монополска управа за израду марвене соли. То је јевтино и увек приступачно домаће средство за денатурисање соли, добро већ и због тога што пелен у облику сточне соли одлично служи за бржи тов и као превентивно средство против цревних паразита домаћих животиња.


Фармацеутска дрога није увек најбољег квалитета, јер услед наглог сушења, лошег паковања, честог премештања и уопште нестручног руковања већи део листа и цветних главица отпадне и испадне кроз вреће и сандуке као ситнеж, а у дроги остану само стабљике у којима има најмање лековитих састојака. Зато би било боље брати сатно лишће и цветне главице без дршки.




Аутор: Бранислава Гршић