Цветни пупољци артичоке састоје се од меснатих листића сиво-зелене боје, љубичасто замагљене главице.
Артичока, арапски кхарсуф, рођена је на Средоземљу. Историчари тврде како су први одгајивачи артичоке били Египћани. Након Египћана као намирницу су је користили Грци, који су заслужни за њен садашњи назив, а користили су је као деликатес на својим гозбама. Посебно су је ценили и Римљани, римски ерудит Плиније Старији, први је почео да наглашавати лековитост артичоке.


Иако је хортикултура успела узгојити различите врсте артичоке без бодљи које су карактеристичне за биљку, она се није својим својствима ни лековитошћу удаљила од оригинала.


Што се тиче хранљивих својстава артичоке, она садржава приближно 9,3% угљених хидрата, око 1.5% сирове целулозе и занемарљиве количине масти и беланчевина. Енергетска вредност је артичоке мала и износи око 40 - 50кcаl. Вредност артичоке лежи у њеном богатству минералима и витаминима. Највреднији минерал којег садржава артичока је манган, осим њега садржи и калијум, фосфор и калцијум, натријум, сумпор и магнезијум. Што се тиче витамина, најбогатија је провитамином А, а садржи и мање количине витамина групе B, те незнатне количине витамина групе C. Један од састојака артичоке, танинска киселина заслужна је за горак и помало трпак укус артичоке.


Листови и корен артичоке не употребљавају се. У својству поврћа користе се једино млади, још неотворени пупољци артичоке, односно њихов најнежнији део. Цветови артичоке се беру још као сасвим млади, док су још потпуно затворени, а спољни се зелени листови почињу тек мало одвајати.



Како на пијаци препознати здраву и свежу артичоку? Ако се овојни листићи лако откидају, а петељка има природну сиво-зелену боју и по себи никакве мрље, можемо бити сигурни да је артичока млада и свежа, те укусна.


У артичоки ипак не могу сви уживати. Пошто неповољно делује на излучивање млека, не препоручује се дојиљама. Исто се тако артичока не препоручује особама са осетљивим желуцем или оштећењима бубрега или јетре.


Читава биљка, од корена преко стабљике, листова и цвета има многобројна лековита својства. Артичока потиче излучивање бубрега, сузбија цревне инфекције, побољшава рад пробавних органа, а неколико је научних истраживања доказало да и смањује количину урее у крви. Пошто је сиромашна шећерима, артичока је одлична намирница за дијабетичаре. Има благотворно дејство на рад јетре и помаже организму код избацивања отрова из тела, поготово након погрешне исхране или претеривања с алкохолом.