Plantago major L.

ФАМИЛИЈА: Plantaginaceae

Народна имена: боквица, женска боквица, жиловлак, велика боквица, женски жиловлак, широколисна боквица




Боквица је доста распрострањена врста по насељима, шумама, поред путева, на песковитим и присојним местима, од низије па све до 2.000 м надморске висине.


To је вишегодишња зељаста биљка, често са више усправних стабљика које су округле, голе или покривене длакама, висине 10-60 cm. Листови се налазе у приземној розети. Лиске су издужено ланцетастог облика, тупог врха, при основи окру­гле, а по ободу целе. Лишће се лако распознаје по уздужним жилама, по којима је биљка и добила на­зив жиловлак.

Цветови су скупљени у збијене класасте цвасти, дужине 0,5-7 cm, које се налазе на врху стабљике. Цвета од јуна до септембра. Плод је јајаста чаура испуњена семеном.


Боквица у свим органима садржи слуз, тани­не, хетерозид аукубозид (до 2,5%), сапонозиде, органске киселине, пектине, витамин C и К и др. Лист боквице (Plantaginis majoris folium) садржи око 4% танина.


У народној медицини лист се користи за лечење рана, опекотина и разних упала коже и слузокоже. Служи као средство које спречава развој микроорганизама, потом за јачање одбрамбеног система организма (имунитет). Делује као експекторант и диуретик. При употреби у облику чајева олакшава искашљавање густе слу­зи из органа за дисање, смањује учестало мо­крење и повољно делује на органе за варење. Најчешће се користи при упали горњих дисајних путева, фарингитиса, ларингитиса и бронхитиса.

Плантакод је фармацеутски фабрички сируп на­прављен од листа боквице и других лекова, а ко­ристи се против кашља. Лист боквице употребљава се код дијареје, катара, грчева и чира на дванаестопалачном цреву и желуцу.

У случају оскудице, лист боквице се може користити у дијеталној исхрани у облику салата, помешан с другим поврћем, за спремање варива и других јела, најчешће при обољењу дигестивног тракта, и то када је у питању гастритис и колитис.
Сакупљају се млади листови у фази цветања биљке



Сакупља се млад, здрав и неоштећен лист у фази цветања биљке. Временски то је од јуна до сеп­тембра, након чега се суши у танком слоју, воде­ћи рачуна да се лишће не поломи. Сува дрога треба да је зелене боје и са што мање изломљених листо­ва. Мириса нема, а укуса је слузастог и нагорког. Пакује се у вреће и чува на сувом месту.


Као дрога ређе се користе херба и корен, који може да се вади током целе године.
Поред женске, широколисне боквице код нас су доста распрострањене мушка, усколисна боквица (P. lanceolata L.) и средња (P. media L.) које су сличног дејства и састава као и женска боквица, али међународна дрогистичка и фармацеутска тргови­на захтева да се оне посебно сакупљају.

Однос свежег и сувог листа боквице је 5:1.



проф. др Јан Кишгеци
Преузето из монографије "ЛЕКОВИТО БИЉЕ - Гајење, сакупљање, употреба"