Thymus serpyllum


Ова биљка је позната и по називима мајчина душица, поповац, матерка или тамјаника. Расте на сунчаним брежуљцима и падинама, на опасним рубовима шума и, често, на малим ливадским мравињацима. Потребно му је много топлоте и сунца, те се зато добро држи на каменитим површинама и планинским суватима, где се из земље ослобађа много топлоте.

Мајчина душица је из земаља Средоземља код нас стигла у 11. веку. Некада гајене врсте које су поново постале дивље, данас се у нашим баштама могу наћи као баштенски тимијан (Thymus vulgaris). Он је насупрот ливадском тимијану висок до 50cm. Дејство им је исто. Тимијан је пре свега љут и јак. Он подстиче излучивање мокраће и менструације. Чај од ове биљке прочишћава унутрашње делове организма. Помаже код губе, парализе и нервних обољења.

Мајчина душица, камилица и хајдучка трава, убране на сунцу и осушене, користе се за пуњење јастучића који се користе као облози. Истовремено узимање чаја од мешавине ових биљака ублажиће неуралгичне болове лица (запаљење трограног живца које је изузетно болно, прим. ред.). Ако је уз болове присутан и грч, употребљава се јастуче напуњено осушеном пречицом.
Купке са тимијаном помажу код лечења тифуса.

Скупља се у време цветања, од јуна до августа; најделотворнија је када се бере на подневном сунцу. Од цветова може да се направи уље или сируп. Уље се употребљава код парализе, можданог удара, мултипле склерозе, атрофије мишића, реуме и уганућа.

За унутрашњу употребу се препоручује код грчева у желуцу и у материци, као и код менструалних болова. Током дана треба пити две шоље чаја. Када је реч о грчевима, на болно место се ставља јастуче напињено осушеним цветовима и стабљикама тимијана. Оно се пре спавања угреје у шерпи и стави на стомак или на препоне. Употреба ових јастучића препоручује се и код отеклина, нагнечења и код хроничног реуматизма.

У једнаким деловима помешан са боквицом, тимијан је доказани лек против обољења дисајних путева, прекомерне слузи у бронхијама и бронхијалне астме, па чак и против великог кашља. Чај од мешавине боквице и тимијана се пије што топлији и у гутљајима. Припрема се свеж четири до пет пута дневно; ако постоји опасност од упале плућа, овај чај треба пити свакога сата.



ОПРЕЗ!


Напици, ако их дајете деци директно из фрижидера, могу изазвати хронични бронхитис који касније може да изазове емфизем плућа праћен јаким гушењем.


Тинктура од тамијана служи за утрљавање у удове јер их јача код слабо развијене деце. Њу треба да користе и оболели од мултипле склерозе.

Много нервозној деци су купке од мајчине душице вратиле здрав сан. И нервно пренадражени и депресивни људи за кратко време су оздравили од купке с тимијаном.

Не треба превидети да мајчина душица може да се употреби и против алкохолизма. Једним литром кључале воде попари се пуна шака тимијана. Суд се поклопи и остави тако два минута. Чај се успе у термос-боцу и алкохоличару се сваких четврт сата даје по једна велика кашика. Доћи ће до осећаја мучнине, повраћања, јаког пролива, нагона за мокрењем и знојења, а уз то ће се јавити велики апетит и јака жеђ. Код повратка алкохолу, што је у почетку неминовно а касније све ређе, поновити ово.

Мајчина душица се препоручује и код епилептичких напада. Дневно треба пити две шоље чаја не само при нападу него преко целе године, тако што се пије две до три недеље и с паузама од по десет дана. Сируп се пије при прехлади, пре оброка.


НАЧИНИ УПОТРЕБЕ ТИМИЈАНА

ЧАЈ: једна пуна мала кашика попари се са четврт литре управо провреле воде и остави да одстоји кратко време.


КУПКА: за потпуну купку потребно је 200г тимијана.


ТИНКТУРА ОД ТИМИЈАНА: на подневном сунцу убраним цвастима напунити једну боцу и прелити хладно цеђеним маслиновим уљем, тако да ниво уља буде виши за два прста. Оставити 14 дана на сунцу или близу грејног тела.

ЈАСТУЧЕ: биљке ставити у јастуче и зашити отвор.

СИРУП ОД ТИМИЈАНА: цветове и стабљике убране на сунцу овлаженим рукама стављати у теглу. Слојеве биљака и нерафинисног шећера добро сабити у тегли. Оставити на сунцу око три недеље. При цеђењу шећером натопљених цветова и стабљика мора се додати мало воде, како би се оне испрале. И ова течност се дода сирупу. Потом се посуда са сирупом стави на најслабију ватру како би сувишна вода испарила а да се он не кува. Сируп не сме да буде ни превише редак ни превише густ. Да би се постигла одговарајућа густина хладити га једном или двапут, и пробати.