Лан се употребљава за добијање влакна, кучине, конопца, папира и семена са 22-47% уља. Просечни светски принос влакна лана износи око 400 , а семена око 500 . Генетски потенцијал за родност предивог лана је и до 10.000 сувог влакна.
Лан не подноси монокултуру. На исту површину може да се сеје сваких 6-7 година. Најбољи предусеви за лан су детелине, кукуруз, кромпир, озиме житарице, шећерна репа. Лан је добар предусев за озиме житарице, кромпир, шећерну репу.
Озиме и јаре сорте дају најбоље приносе када се основна обрада земљишта изведе у рану јесен. Дубина основне обраде је око 15-25 цм. У јесен се изврши и груба предсетвена припрема земљишта, а финална пред саму сетву. Лан усваја највише хранива у периоду од бутонизације до цветања.
За производњу 5000 суве материје и семена лан из земљишта изнесе . Савремена производња лана заснива се првенствено на ђубрењу минералним ђубривима и то у зависности од предусева ().
Препоручује се употреба и стајњака у количини од 15-20 тона по хектару. У земљиште треба унети две трећине ђубрива приликом основнне обраде или предсетвене припреме, а остатак у прихрањивању, пред почетак интензивног пораста.
За сетву лана потребно је да семе има клијавост најмање 90% и чистоћу 99%. Озими лан треба сејати крајем септембра, а јари до половине марта.
Лан је ускоредна култура, размак између редова за предивни лан износи 6-12 цм, а за уљани 30-45 цм. Дубина сетве износи 1,5-3 цм. За сетву је потребно око 100-160 семена.
Лан за влакно жање се у раној жутој зрелости, за семе и комбиновани узгој у жутој зрелости, а за уље у пуној зрелости. Обавља се једнофазна жетва комбајнима за лан који чупају биљке лана. Влага ускладиштеног семена износи од 11-13 процената.
Цветковић Срђан, дипл. инг. полјопривреде