У органској производњи лековитог биља се прво мора извршити избор врста и сорти биљака на основу њихове погодности за гајење у конкретним агроеколошким условима. Лековито биље због бројности својих врста и различитости у њиховим еколошким захтевима, пружа могућност за организовањем производње у различитим регионима, па тако:

1) Врсте погодне за сува станишта су бели слез, морач, лаванда, коријандер, мајоран, тимијан, пелин, бела слачица и др.

2) Врсте погодне за влажна станишта –одољен, селен, усколисна боквица, велебиље

3) Врсте подесне за станишта са ширим еколошким одређењем су камилица, ким, црни слез, мак, лан, хајдучка трава

4) Врсте погодне за земљишта богата кречом- морач, лаванда, коријандер, невен, жалфија, тимијан...

5) Врсте које подносе земљишта сиромашна кречом – различак, усколисна боквица, врбовица...

6) Врсте осетљиве на ниске температуре су босиљак, мирођија, мајоран, матичњак.

7) На земљиштима богатим хумусом гаји се мирођија, бели слез, одољен, линцура, ким, селен, мајоран, матичњак, нана.



Разлике у гајењу биља у органској пољопривреди у поређењу са конвенционалном, односе се на област исхране, односно надокнађивања хранљивих елемената које биљке изнесу приносом из земљишта, набавке квалитетног семена и садног материјала одговарајућег порекла, као и на контролу штетних биоагенаса – корова, гљивица, бактерија, вируса и штеточина.



Љиљана Вуксановић