Коприва (Urtica dioica) је самоникла јестива биљка, која расте на запуштеним местима, као коров. Она је зељаста вишегодишња биљка, која је распрострањена у Европи, Азији, Африци и Северној Америци. Ова биљка чија је најпрепознатљивија карактеристика то што су јој цветови и листови прекривени жарницама, са неугледним зеленим цветом и срцоликим листовима, једна је од најцењенијих лековитих биљака.

Стари Грци и Египћани су користили коприву за масажу против реуматских болова и артритиса, а Римљани као храну и лек. Интересантно је да су је људи још у бронзаном добу користили за прављење тканина. У исту сврху коришћена је и за немачке униформе у I светском рату.

Најчешће се користе лист и корен коприве у прехрамбене сврхе, док у индустрији производње боја корен је нашао примену за добијање жуте боје. Најзначајније је напоменути да коприва садржи изузетно велике количине гвожђа. Богатство овим минералом чини је најбољим природним леком против анемије, смањује склоност ка крварењу, ублажава преобилна крварења и пречићава крв. Поред гвожђа остали минерали које коприва садржи су: калцијум, магнезијум, фосфор и силицијум.

Коприва је прави мултивитамински комплекс. Најбогатија је витамином C, али с обзиром да се не конзумира у свежем облику, јер може изазвати проблеме са пробавним системом, доста се овог витамина губи термичком обрадом. Препоручује се бланширање листова, при чему се мање губи овај драгоцени витамин, а уједно се влакна која жаре уништавају. Поред витамина C, коприва садржи у значајној мери и витамин А, B2, B5 и К.



У изузетан састав коприве улазе и танини, каротен, лецитин и бројне аминокиселине, беланчевине и угљени хидрати што је чини леком за многе болести, при чему уједно враћа енергију и снагу организму и подиже одбрамбену моћ имуносистема. Поседује антибакеријска, антивирусна, противупална, диуретичка својства, смањује бол и зауставља крварење. Убрзавањем излучивања течности из организма утиче и на регулацију крвног притиска. Стимулише рад јетре и панкреаса, помаже код оралних инфекција ( упала десни и ангине), као и код обољења као што су екцем, акне и прекомерно опадање косе. Коприва доприноси регулацији нивоа шећера у крви, помаже код несанице и нервозе.

У периоду после зиме, када се јавља пролећна исцрпљеност и замор, коприва је одлична за опоравак организма. У пролеће се скупљају лишће и вршкови или комплетне младе биљке са стабљиком, а традиционално се бере на Велики Четвртак и Велики Петак. Такође у пролеће, али и јесен се сакупља корење ове биљке, а у августу семење.

Препоручије се чај од коприве који се припрема тако што се супена кашика добро опране и ситно исецкане коприве прелије са 2 dl кључале воде и остави да одстоји пар минута. Чај процедити и пити га док је млак и у малим гутљајима. Осим чаја од коприве се могу направити многобројна укусна јела као што су чорбе, пите, ролати, салате и слично.

Овај драгоцен и јефтин лек са широким благотворним дејством, требало би што чешће да се налази на нашим трпезама.



Ана Ђорђевић, дипл.инг. прехрамбене технологије