Забележено је да се гујина трава (сикавица, змијина трава, бадељ) – Sylibum marianum, користила у народној медицини још код старих Грка. Већ у средњем веку је коришћена као противотров код лечења јетре од разних тровања. Пореклом је из Средоземља, а сада се гаји широм света, углавном у умереном појасу. Тражи веома плодно земљиште, па се често може наћи поред река, на овчјим пашњацима, око сточних објеката и на растреситом земљишту са пуно азота.


На природном станишту, где су благе зиме, ово је двогодишња биљка, док се у култури користи као једногодишња. Крупна је биљка и расте обично око 1,5 m у висину, мада може да порасте и преко 2 m. Листови су крупни, седећи, са бодљикавом ивицом, сјајнозелене боје и прошарани белим пругама. Чашични листићи крупних љубичастоцрвених главичастих цветова такође се завршавају бодљама.


Семе сазрева јула/августа и има масу 1000 зрна 22-31 грам. У семену има 17 % беланчевина, 25 % уља, 1,5-3 % силимарина сконцентрисаног у љусци, тирамин, 0,1 % етарског уља, танине, флавоноиде, смоле. Најважније лековито својство њеног семена је то да, због присуства једињења тирамина, повећава крвни притисак. Користи се још против астме, главобоље и копривњаче.


У новије време је веома много проучаван благотворан утицај сикавице у лечењу јетре, па је по томе јединствена зато што у медицини не постоји други лек који би је заменио. Једињење силимарин штити и обнавља ћелије јетре. Препоручује се чај од семена код лечења отекле јетре, масне јетре, јетре оштећене алкохолом, лековима или отровима, упале јетре, жутице и грчева због жучних каменаца. Новија истраживања показују успехе у лечењу рака јетре.



Поред јетре, доказано је да сикавица штити још и бубреге и мозак од токсина, слободних радикала и упале. Код тровања смртоносном печурком зеленом пупавком она је једини лек, и у фармацеутској индустрији такође не постоји лек који би је заменио. Цвет може да се кува и користи као артичока, а печено семе као замена за кафу.


Гујина трава тражи дубоко поорано и незакоровљено земљиште. Том приликом се заорава 50 – 80 kg/ha P2Os и 80 – 100 kg/ha K2О. Прихрањује се са 60 – 100 kg/ha азота. Са већом количином азота долази до полегања. Од хербицида могу да се користе препарати на бази трифлуралина предсетвено инкорпорацијом. Производи се директном сетвом семена. У нашим условима то је током марта, а у поднебљима са благом зимом сеје се крајем лета и у јесен, када се добијају знатно већи приноси. Размак сетве је 70х30 cm. У фази четири стална листа усев се међуредно култивира, окопава и проређује по потреби на 30-40 cm. Друго култивирање се изводи после 3-4 недеље. После тога биљке брзо расту и покривају међуредни простор, па тако не дозвољавају ницање и раст корова.


Жетва почиње када су покровни листићи на цвастима бочних грана првог реда осушени, а средина главице почиње да се бели. Жање се житним комбајном, са максимално подигнутим витлом и повећаним размаком између бубња и подбубња, да не би дошло до загушења и лома зрна. Принос семена је обично 1-1,6 t/hа, док врло добро одгајени усеви могу да дају и 2-2,5 t/hа.




Драгомир Радић, дипл. инж. пољ.,