Salvia scalarea L.


Мускатна жалфија се гаји од почетка овог века искључиво ради добијања етарског уља, које је пријатног мириса (подсећа на амбру), а добија се из цвасти и највише се користи у козметичкој индустрији. Врста је пореклом из Јужне Европе, а распрострањена је на подручју од Атлантског океана до Кавказа и дуж европских и афричких обала Средоземног мора. Расте претежно на сувљим, шљунковитим теренима. На већим површинама гаји се у земљама бившег Совјетског Савеза, Бугарској, Италији, Француској, Шпанији и на северу афричког континента.



Ботаничке особине

Мускатна жалфија је зељаста вишегодишња биљка.Разликују се два таксона: форма piramidalis, која је интензивног пораста, и var. hirsuta, која је интензивно длакава. Има снажан, вретенаст корен, који продире у дубину 100 – 130 cm и густо је прекривен танким жилицама. Има усправно стабло, висине Л-1,5 м заједно са усправном цвасти дугачком 40 – 60 cm, и густо прекривено жлездастим длачицама. Листови у розети су крупни, широки 10 -20 cm, издужено јајасти, густо прекривени жлездастим длачицама, што им даје сивозелену боју.Цветови су сакупљени у лажну цимозну цваст, коју чине 3-6 цветова. Цветови су ружичасти, љубичасто ружичасти и понекад бели. Медоносна је биљка.


Плод је орашица са три ивице, јајастог облика, дужине 2-3 mm, бледе до тамномрке боје, са тамномрким жилама. Маса 1.000 зрна је 4-5 грама. Семе мускатне жалфије задржи клијавост 4-5 година. Почиње да клија на 8 – 10°C, али је оптимална температура клијања 25 -28°C. У оптималним условима клијање траје 5-6 дана, а ницање 15-20 дана.


У години сетве образује се само лисна розета, док се цветна стабла образују након презимљавања (јаровизације). У фази лисне розете биљка је средње отпорна према зимским мразевима. У нашој земљи мускатна жалфија почиње да цвета крајем јуна друге године гајења, а цветање траје 25 – 27 дана. У повољним условима могуће је и друго цветање у септембру, наравно слабијег интензитета. Ако је семе посејано у рано пролеће, може се догодити да неколико биљака процвета још у првој години. На основу тога је селекционисана и једногодишња форма која се гаји у Бугарској и Русији. Дешава се да мускатна жалфија остане у животу и 3 – 4 године. Плодови сазревају неравномерно и семе је склоно осипању.



Хемијски састав и употреба

Привредни значај мускатне жалфије потиче од етарског уља које се налази у цвасти. Листови и стабљика садрже уље само у траговима. У зависности од еколошких услова и развијености биљке количина етарског уља у цвасти варира између 0,04 и 0,2%. Главна компонента етарског уља добијеног воденом дестилацијом је линалил – ацетат, кога има између 45 и 87%. Етарско уље садржи још око 15% склареола, нешто линалола, алфа и бета – пинена, алфа и бета- тујона, борнеола, мирцена. У етарском уљу добијеном екстракцијом количина склареола може бити и до 45%. Семе мускатне жалфије садржи и 25-32% врло вредног масног уља, које се пре свега користи у индустрији керамике и порцулана.


Као мирисна компонента улази у састав многобројних козметичких препарата, као што су колоњске воде, парфеми, сапуни, разни спрејеви за освежавање ваздуха. У прехрамбеној индустрији се користи као зачин, за справљање разних пића (пиво, ликер) и других производа. У медицини се користи због антисептичног дејства, као и за лечење хроничних обољења нервног система. Улази у састав препарата који се користе за негу усне шупљине, против надимања црева, желудачних тегоба и болести материце. Делује антибактеријски, захваљујући етарском уљу.




Владан Трандафиловић дипл.инг.