Готово све зачинске биљке, уз тек неколико изузетака, захтевају садњу на сунчаном положају, заклоњеном од ветра, и немају превеликих захтева за хранивом у земљишту, које би требало бити пропусно за воду и у најбољем случају лагано песковита.
Агротехника узгоја
Два су начина како доћи до зачинских биљака. Први, једноставнији начин је куповина зачинског биља у саксијама, а када време буде погодно, саднице пикирати у будући зачински врт. Други начин је креативнији и само мало сложенији, а ради се о узгоју из семена. Уз куповину семена, треба обезбедити земљани супстрат, те посуде за садњу.
Посуде се напуне земљом и семе се посипа по површини. Ситно семе није потребно покривати земљом нити притискати дубље у земљу како би се олакшало клијање. Крупније семе покрива се танким слојем земље. Након сетве земља у посудама се навлажи помоћу прскалице. Посуде се морају сместити на топло место уз повремено одржавање влаге тла. Након две до три недеље на површини ће се појавити мале, младе биљчице.
Како ће биљке расти имаће све мање места у посуди, зато је неопходно прорјеђивање изниклих биљчица, како
би остатак биљака имао довољно простора за даљи раст и развој. Када биљке ојачају, када развију 4 до 6 листова, време је за пикирање, притом имајући на уму да се нежно морају исчупати и пресадити у саксије (пластичне чаше, посуде и сл.) Саксије са биљкама смештају се на светло и топло место где ће наставити с растом до пресађивања у зачински врт. Оставља се количина предвиђена за садњу, а остатак је пожељно поделити.
Класична гредица за мали врт
Руб од опеке дели леју са биљем велику само један квадратни метар на четири дела. У средини гредице могућ је смештај жалфије, приморског вреска, милодуха или чубра. Биљке које стварају многобројне изданке, попут миришљаве нане или мелисе, најбоље је садити у саксије како неби угрожавале околно биље.
Одговарајуће место за свако биље
Посебно атрактивно у сваком врту изгледаће гредица са биљем саграђена у техници сувозида у облику спирале. На највишем делу гредице најбоље ће се уклопити кадуља, тимијан, босиљак и друге биљке којима одговара сува земља и много топлоте. На дну спирале боље ће успевати биљке које воле влагу. Међупростори настали при градњи зида идеални су за раст биљака које стварају бусено јастучиће, попут оригана или мајчине душице.
Формирање зачинског врта
Зачинска башта се може формирати и извести на више начина. Зачинске биљке, уколико се њима мало поигра, могу се уклопити у сваки стил уређења врта, било да се ради о формалном или природном стилу, или у стилу енглеских гредица с трајницама. Посађено у повишене гредице или у биљне спирале, зађинско биље у малом врту омогућава уживање у његовој разноликости. Сунчани вртови посебно су прикладни за узгој лаванде, рузмарина, жалфије и мајчине душице који ће својим сребрнастозеленим листовима стварати леп контраст оквиру гредице, начињеном од светлог шљунка или опеке. У средину гредице може се сместити декоративана цветна саксија у коју је посађена украсна биљка која лети може боравити на отвореном.
Зачинско биље уместо вишегодишњег
Гредица посађена биљкама различите висине не мора се нужно састојати од вишегодишњих. Естрагон, жалфија и пелин добра су решења за таква места. Позадину чине високе биљке, перунике, мирисна грахорица и баштенска жалфија плавих цветова. Све врсте воле лагано кречњачко тло. Велике биљке у саксијама које лето проводе напољу, добро ће послужити за попуњавање празних места у гредици.
Узгој зачинског биља у стану
Живот у урбаним срединама и недостатак узгојних површина на отвореном могу се заменити узгојем у затвореном простору, стану или кући, где се врло успешно могу узгајати познате и омиљене зачинске биљке. Јужни прозор или балкон биће оптимално место за њихов узгој. Уколико ниједан прозор није окренут на југ, послужиће и југоисточни или југозападни. Иако зачинском биљу одговара сунчани положај, неке врсте могу се успешно узгајати и у благој сенци. Уопштено, може се рећи да зачинске биљке требају дневно 4 до 6 сати сунчевог светла. Како зачинске биљке углавном више воле сиромашније тло, добро је куповну земљу помешати с песком у размери 3:1. Још је боље ако се набави земља за узгој кактуса, која је сиромашнија хранивима и већ садржи песак.
Зачинске биљке могу успевати у разним посудама, али посуде морају на дну имати дренажни отвор и одговарајућу дренажу. На дно посуде важно је ставити слој (дебљине 2 до 3 cm) шљунка или глинених куглица. Битно је пажљиво заливање, зими мање воде него лети. Заливање се обавља тек када се супстрат у саксији осушио. Ако се испод прозорске даске налази радијатор, температура око биљака биће виша, а ваздух ће бити више сув, па ће се и супстрат у лонцу брже сушити. У том случају мора се редовно проверавати влажност супстрата и прилагођавање учесталости заливања. Сув ваздух може се ублажити повременим прскањем биљака помоћу прскалице, или тако што се на радијатор поставе посуде с водом која ће полако да испарава и осигурава довољно влаге биљкама на прозору. Прихрањивање зачинског биља није неопходно, ипак може се прихрањивати прикладним течним ђубривом максимално једном месечно. Важно је придржавати се упутстава о дозирању које је наведено на паковању.
Одговарајућа температура
Идеална температура за гајење зачинског биља је између 18 и 20 °C. Ако се различите биљке саде у исте, веће посуде, важно је комбиновање биљака сличних захтева. На пример, биљке које подносе сенку не смеју се садити с биљкама које траже директно сунце, а једногодишње биљке саде се одвојено од вишегодишњих. Једногодишње биљке морају се вадити сваке године, а приликом тог посла може доћи до оштећења корена вишегодишњих. Ако се ипак оставе у посуди, могло би доћи до појаве неке гљивичне болести. Зачинске биљке које се могу узгајати на прозору - босиљак, оригано, жалфија, копар, лук, мајчина душица, естрагон, нана, першун и коријандер. Биљке које подносе сеновито место су на пример киселица, першун, босиљак и красуљица. Предност узгоја зачинског биља у стану је у томе што се с таквим узгојем може започети већ и зими. Зачини које траже мање светлости могу се држати на кухињском елементу где су увек на дохват руке.
Повишена гредица
Кухињско зачинско биље попут першуна, матичњака, влашца, мајчине душице најбоље ће успевати у повишеној гредици. Прорахљени слојеви који се састоје од компоста, богати су храњивим материјама и прикладни су за узгој и најзахтевнијих биљака, које ће у оваквој гредици добро успевати и гарантовати непрекидну бербу. Поред зачинског биља може се наћи места за различите салате или за неколико јагода месечарки. Мана овакве гредице је у томе што вода отиче брже него код уобичајених, зато за време врућих летњих дана овакву леју треба заливати и до два пута дневно.
Звонимир Козарић др.сц.
Преузето са