Ботаничко име Rosa canina друга имена шипак, шипурика, шипак дивљи, обични шипак, дивља ружа, плотна ружа, сврбигузица...




Пасја ружа (Rosa canina) најчешће је комерцијално узгајана и у природи најраспрострањенија врста дивље руже. Иако се њен шипак не сматра тако укусним и погодним за употребу у кулинарству као онај пешчане или мекане руже, сматра се најлековитија врстом.


Трновит је грм висине 2-3 метра. Цвета од краја маја до средине јула, ретко касније, најчешће светло ружичастим цветовима са пет латица, пречника 4-6 cm. Шипак је наранџасто-црвене до јарко црвене боје, дозрева у септембру и октобру. У природи је налазимо углавном уз рубове шума, уз путеве и у живицама. Због пејзажне вредности често се узгаја на окућницама као жива ограда или на перголама уз балконе и терасе за заштиту од погледа и засену од сунца.


Кроз историју локално је становништво шипак пасје руже углавном убирало у природи, у природним стаништима и предавало на откуп у бројним откупним станицама. У данашње време већина индустријских потреба задовољава се култивисаним узгојем, а врло мало откупом од скупљача у природи. Данашње култивисане сорте развијене су да имају што већи плод, да се лакше беру и буду отпорније на болести, најчешће на уштрб квалитета и изворног укуса и хемијског састава.


Осим шипака у лековите и кулинарске сврхе употребљавају се и корен, млади листови, цветне латице и шишке (израслине настале као последица убода осе шишкарице).



Лекова својства плода шипка пасје руже, као што је већ наведено у уводном тексту, изузетно је богато витамином C, садржи га око 1% (0,2-2,4%), далеко више од агрума који су у нашој свести најважнији извор овог витамина. И врло је стабилан, истраживања су показала да се и након 1 године у мармелади од шипка још увек може наћи 25% његове иницијалне количине. Конзумирање плода, прерађевина плода и чаја повољно делује код прехладе и грипа, повећава отпорност и убрзава опоравак код заразних болести, ублажава симптоме пролива и гастритиса, делује диуретички. Сируп од шипка додаје се као средство за поправљање укуса лекова.


Препарати од свежих латица добијени било дестилацијом или потапањем у уљe користе се на осетљивој кожи, код суве и испуцале коже те опекотина. Од сушених латица такође се може правити чај. Од сушених младих листова који такође садрже знатну количину C витамина припрема се чај, као самостални препарат или у мешавини са другим биљкама.





Сируп од шипка (углавном пасје руже, иако се производио делом и од других врста) спасио је здравље деце у Великој Британији за време Другог светског рата. Због поморске блокаде током које су немачке подморнице потапао трговачке бродове који су пловили према Великој Британији снабдевање Британије воћем, посебно агрумима, била је у потпуном прекиду. Како се тада витамини још нису синтетички производили почели су се учестало јављати здравствени проблеми код деце узроковани недостатком C витамина. Тадашње Министарство хране донело је наредбу о прикупљању шипка и масовној производњи сирупа. Бригаде добровољаца прикупљале су шипак у природи, у периоду од 1943. до 1945. годишње је прикупљано по 450 тона, од којег се производио сируп који је продаван по ниским ценама, а мајкама са децом дељен је у здравственим установама. У медијима је објављен рецепт са детаљним упутствима за кућну припрему сирупа. Будући да је сируп био и укусан деца га нису доживљавала као лек. Још и данас бројне британске породице припремају Шипков сируп по том рецепту и користе као прелив за палачинке, колаче, компоте, додају у воћне купове .


Од шипка пасје руже најчешће се праве мармелада, сируп, освежавајућа безалкохолна пића, алкохолна пића и вино.


Уколико се одлучите за узгој пасје руже, или било које врсте дивљих ружа за коришћење шипка, било у комерцијалном узгоју или узгоју на окућници за властите потребе, препоручљиво је купити већ узгојене декларисане саднице. Иако се дивље руже могу узгојити и из семена које скупите у природи (додуше клијавост је веома ниска и поступак који укључује стратификацију може бити дуготрајан), варијабилност потомства је веома велика и тако узгојене руже су неуниформног квалитета. Размножавање је могуће и резницама, али је успешност укорењивања врло ниска, а и само укорењивање може потрајати до 12 месеци. Куповина садница је сигурнија опција.




Британски "ратни" сируп од шипка


Оригинални рецепт написан је за 2 фунте шипка (0,91 kg). Ради лакшег сналажења пренели смо га из британског имепријалног у метрички систем и прерачунали на количину од 1 kg шипка.

- Уврите 1,90 литара воде

- Машином за млевење меса самељите 1 kg шипка и одмах, без одлагања, сипајте у кључалу воду. Сачекајте да поново проври, склоните са штедњака и оставите да стоји 15 минута.

- Смесу пребаците у фланелску крпу, ланену крпу или сирну мараму, обесите изнад чисте посуде и оставите да се оцеди. (Напомена: немојте смесу ставити да се цеди кроз обичну цедиљку или сито, шипак има бројне длачице које ће сигурно проћи). Да будете сигурни да су одстрањене све оштре длачице прву половину исцеђене течности вратите у крпу и пустите да се поново цеди.

- Када се већина течности исцедила кроз тканину пребаците густи остатак у чисту посуду, прелијте са литром кључале воде, добро промешајте и оставите да стоји 10 минута.

- Смесу поново ставите у крпу и пустите да се цеди.

- Да будете сигурни да су одстрањене све оштре длачице прву половину исцеђене течности вратите у крпу и пустите да се поново цеди.

- Исцеђени сок ставите у чисту посуду и кувајте на лаганој ватри све док не укува на количину од отприлике 1 литре. Додајте 620 грама шећера и прокувајте 5 минута уз мешање.

- Готови врући сируп сипајте у још вруће стерилисане бочице и чувајте на тамном и хладном месту.

- Отворену флашу чувајте у фрижидеру и потрошите у року 2 недеље .



Важно:

Не конзумирајте сирови шипак. Он је вредна и здрава намирница, али садржи бројне длачице које ако нису одстрањене могу изазвати снажну иритацију дигестивног система (једно од народних имена за шипак је сврбигузица) . Приликом чишћења шипка и било какве манипулације отвореним плодом корисно је користити једнократне медицинске гумене рукавице. Длачице могу изиритирати кожу и изазвати врло јак свраб. Прах сврбљивац који се користи за збијање несланих шала производи се од длачица из шипка. Никада приликом рада са шипком рукама не додиривати очи или слузокожу.





Текст преузет са http://www.prirodna-hrana.info/