Чубар је једногодишња биљка из фамилије Lamiaceae. У слободној природи расте на каменитим и шљунковитим падинама у источном Средоземљу. Има жбунаст изглед, врло је разграната и расте у висину 30-40 cm. Листови су ситни и дугуљасти. У пазуху листова се јављају ситни цветови љубичасте, розе или беле боје.


Није пробирач земљишта па се може гајити на сваком терену, а нарочито су погодне јужне падине брда јер тада накупи више етарских уља у листу. Чубар садржи 2 % етарских уља и 4-7 % танина. Размножава се искључиво семеном – производњом расада или директном сетвом почетком марта. За сетву је потребно 3-4 kg/hа семена, које треба побацати по површини зато што му је потребна светлост за клијање. Ниче за две-три недеље.


У почетку се споро развија, али тада је отпоран на ниске температуре. Када биљка ојача, добро подноси сушу и врућине. Нега се састоји у плевљењу, окопавању, прихрањивању и наводњавању. Жетва се обавља кошењем у фази пуног цветања, када биљка садржи највише етарског уља и највећу лисну масу, на висини 5-10 cm по лепом и сувом времену. Покошену масу осушити на засењеном и промајном месту. Ако се суши вештачки, температура не сме да буде виша од 35 °С.



Још од давнина чубар се сматра лековитом биљком. Употребљава се надземни део биљке или само листови. Највише се користи као средство за ублажавање цревних и желудачних грчева, као и за ублажавање подражаја за повраћање. Спречава надимање при варењу хране која се тешко вари. Повољно делује на рад јетре и жучи. Стимулише лучење воде и штетних материја, знојење и рад желуца. Доказано је да етарско уље има јако антисептично дејство и зауставља раст гљивице Candidа albicans, а има и антивирусно деловање у лечењу херпеса и ХИВ-а. Чубар помаже и код шећерне болести, јер се узимањем чаја смањује јак осећај жеђи који је типичан за ту болест. Неки народи му приписују и афродизијачно дејство.



Драгомир Радић