Висок садржај протеина и ниска калорична вредност јесу главни разлози хранљивости гљива. Разликују се од биљака, јер садрже све есенцијалне аминокиселине потребне за људски организам, а исто тако разликују се од животињских намирница, јер садрже минималне количине липида.

Највећи део њихове масе чини вода 77 - 93%. Највише имају протеина чак 75%, о остало чине друга органска једињења. Има веома мало угљених хидрата, што их са предходно наведеним карактеристикама хемијског састава чини изузетно хранљивом намирницом.



Гљиве су богате манитолом, који делује на отеклине на мозгу, на повишен притисак у мозгу, на повишен притисак у очима, а употребљава се и у превенцији престанка рада бубрега.


Такође гљиве су добар извор витамина В комплекса, због чега су још од давнина називане шумским месом, док у малим количинама садрже витамин А и витамин С.


Садрже велики број минерала, али њихова количина у гљивама првенствено зависи од подлоге на којој се гљиве узгајају.

Гљиве су тешко сварљиве, па се из тог разлога препоручују у умереним количинама, највише 1кг различитих врста током једне седмице.

У и овако ограниченим количинама гљиве регулишу процесе метаболизма у људском организму. Доприносе бољој циркулацији, везују за себе штетни холестерол и токсичне материје и избацују их из организма.



Подстичу повећање имунитета, јер имају јако антибактеријско и антивирусно дејство.


Закључује се да редовним конзумирањем гљива имамо основу за квалитетанији живот, па и продужавање људског века.







Ана Ђорђевић, дипл. инг