Једна од гљива које су захвалне за узгој су и буковаче.Потражња за гљивом буковачом све се више шири, те је обезбеђена продаја свих произведених количина. Буковачу једноставно можете да произведете јер:

- Једноставно се узгаја, на јефтиним материјалима (слама, сено итд ..),
- Велика толеранција према температури, 5-30°С, оптимално 18°С
- Нема великих ризика при узгоју, као, нпр, код шампињона,
- Има велике приносе, исплативост и добру продајну цену,
- Обезбеђена је продаја све количине узгојених гљива на домаћем и страном тржишту,
- Мала почетна улагања за покретање производње и гајења наспрам других делатности,
- Прилично је отпорна на болест и штеточине, одличног је укуса и лековитих својстава.

У простору где се узгаја - гљиварнку - мора бити оптимална температура и стална висока влажност ваздуха. Такав се простор мора лако проветравати, макар и помоћу вентилатора, мора бити осветљен потребном количином светла.

Погодан је простор је гливарник који је опремљен са одговарајућим системима помоћу којих се може осигурати оптимална температура од 18°С и одговарајућа влага. У непосредној близини гљиварник мора бити доступан прикључак на електричну енергију и водовод.Технологија узгоја гљива буковача је изузетно једноставна, те за то није потребна посебна претходна стручност узгајивача.

Основно улагање је у гливарник који је монтажно - демонтажног типа, за који није потребно тражити одгова рајуће грађевинске дозволе, како се ради у основи о пластеник чије су димензије 24m дужине 5m ширине и 2,5m висине.

Те како такав објекат грађевински трпи 100% влагу и како је такав простор могуће врло једноставно и врло ефикасно дезинфиковати, ми мислимо да свако ко од потенцијалних инвеститора свој новац и време инвестира у објекат, врло брзо враћа уложено.

Почетни капитал се односи на покриће само стварних трошкова, као што су уређење, хлађење-грејање, обезбеђење влаге, вентилацију и расвету, куповину репроматеријала за припрему супстрата, превоз материјала, израду супстрата и сл Улагање у опремање простора је једнократно, док се касније само поново набавља нови храњиви супстрат и мицелиј.

За почетно покретање производње није потребан велики простор.

Разлог томе је да је развијен посеби систем слагања врећа са супстратом у редове између око митих држача и то до висине два реда.Пример; на 120 м2 могло би се квалитетно сместити максимално до 290 врећа са супстратом, тежине до 9000кг на којима расту печурке и где је очекивани принос 23% односн око 2000кг свеже гљиве буковаче



БУКОВАЧА КАО НАМИРНИЦА

Буковача спада у Basidiomycete, породица Agaricaceae, род Pleurotus.

У нашим листопадним шумама рађа на тополи, врби, букви, брези, храсту, грабу, јови, јасену, дуду, па чак и на воћкама итд, углавном у јесењем периоду. На живом дрвету се налази ретко, а ако се јавља то је знак да је дрво због нечега ослабило.

Клобук гљиве је у почетку конвексан (округао), а током раста постепено постаје пљоснат. Стручак је ретко смештен на средини клобука. Плодна тела су углавном распоређена у гроздовима, тада се клобуци налазе један изнад другог, слично као црепови на крову. Боја капе може бити тамно-сивкаста, сивкастоплава, сивкастомрка, мркоплава, понекад и крем боје, а касније постаје све блеђа. Промер клобука је у просеку 8-15 cm, али може да достигне и 35 cm. Стручак је обично дугачак 1-2 cm, мада, у недостатку довољно светлости, може достићи и 30 cm.

Ламеле испод капе су беле као што су и споре на њима. Ако се зрела буковача не скине на време, испустиће споре које ће се на доњим клобуцима појавити у виду фине беле прашине. У клобуку месо је најдебље око стручка, док се према ивици постепено истањује. Месо је бело, пријатног мириса и укуса. Чак и у сировом стању гљива је врло укусна.

Плодно тело буковаче се састоји од хифа (влакана), слично као вегетативно тело гљиве. У стручку хифа су паралелно и врло густо постављене једна поред друге због чега је стручак чвршћи од клобука.

По хранљивој вредности, буковача као намирница, заузима место између поврћа и меса, али је ближа месу. Зимска буковача садржи 85% воде (говеђе месо 72%, гљива шампињон 89%), а то значи да међу гајеним печуркама она садржи највећи проценат суве инатерије у себи. Значај садржаја воде у некој храни је секундаран, јер за време кувања из намирнице са доста воде (месо, поврће, гљиве) вишак ће испарити. Готова кувана јела од печурака садрже отприлике исту количину воде као и друга јела.

Од 15% суве материје које садржи зимска буковача око 50% су беланчевине. Међу врстама буковаче највећи проценат беланчевина и минералних соли садржи зимска врста. Беланчевине чини комплетан аминокиселински састав који је сличан саставу аминокиселине меса. Садржај масноћа, и угљених хидрата је незнатан.

Килограм буковаче садржи око 2000 КЈ (око 500 калорија), што је једнако калоријама 200g хлеба, или 250g говеђег меса. Са аспекта савремене исхране нискокалоричност буковаче се посебно цени јер већлина осталих намиирница обилује калоријама. Мада буковача садржи незнатну количину уља, оно је ипак веома значајно зато што је састављено од етеричних уља. Она дају специфичну арому гљиви, ау желуцу повећавају лучење желудачних сокова, и стим повећавају апетит. Гљива може да служи и као пријатан зачин (нарочито у облику прашка), који се додаје јелима. Пракса је доказала да љубитељи добрих јела, ако једном ставе на свој јеловник буковачу, постају стални њени потрошачи.

Буковачи не недостају ни витамини. Садржи знатнију количину D витамина, кога, иначе, нема у поврћу, али се њоме не може дневна потреба тог витамина сасвим обезбедити.

Осим тога буковача садржи знатну количину минералних соли, доста китина, хемицелулоза и целулоза. Влакна гљиве делују повољно на рад црева повећавајући мотилитет, те постаје ритмичнији њихов рад.

У последње време у гљивама се проналази све више лековитих и заштитних материја против појединих болести. Тако нпр буковача и шампињони заштитно делују против узрочника туберкулозе, тифуса, па чак и против злоћудних тумора (рак). У Француској, и у Јапану, у областима где се на велико гаје шампињони и буковача, знатно мање се умире од рака него у подручјима где се оне не гаје и где је потрошња гљива знатно нижа. Научна истраживања материје из састава гљиве која делује против рака је у току, али, засада, још није утврђено која материја или група хемијских једињења испољавају овакво дејство.