Осим на облицама, Ши таке се могу узгајати и на супстрату у врећама. Супстрат, који се најчешће користи, је пиљевина. Разлика између узгоја Ши таке на дрвету и на супстрату је што на супстрату гљиве брже прорастају (90-120 дана) и време плодоношења је 4-5 месеци. Процена искориштења супстрата у врећама је 50-60 %.


Основни материјал, који се користи, је пиљевина , а може и слама житарица, кукуруза, клипови кукуруза и слично. Томе се додаје азотом богат додатак, као што је зрно житарица или мекиње у износу од 10-20 %. Томе се може додати и 1 % гипса и 1 % смеђег шећера.


Могуће су разне комбинације мешања супстрата. Направљени супстрат ставља се у пластичне вреће, какве се користе за замрзиваче. Димензије врећа су 55-60 cm дужине и 15-16 cm ширине. Супстрату се додаје вода (супстрат : вода = 1,0 : 1,2), да се осигура влажност од око 55 %. Затим се остави 1 до 2 сата да супстрат упије воду. Стављање у вреће ради се ручно или помоћу машина. Ако то ради машина, вреће су компактније, а супстрат је сабијенији. Напуњене вреће вежу се пластичним везицама на крајевима, слажу се на хрпу, покривају пластичном фолијом и затим следи стерилизација.


Постоји неколико начина или метода стерилизације. Популарни начин је усмеравање вруће паре у хрпу врећа. Вреће се тако стерилизују 8-10 сати на 100 °C. Потребно је више од 10 сати да се температура испод фолије дигне на 100 °C и затим 8-10 сати траје стерилизација. Стерилизација се може обавити и у аутоклаву за 8 сати на 100 °C. Аутоклав се отвара следећег дана, кад му температура падне на 60 °C.


Стерилисане вреће стављају се у просторију за цепљење и хладе се на собну температуру. Просторија за цепљење треба бити дезинфикована пре уношења врећа, да се спречи контаминација.


Поступак цепљења је следећи: на крајевима врећа направе се по 3 рупе промера 1,5 cm и 2 cm дубине. У рупе се рукама ставља мицелиј на пиљевини. Могу се користити и чепови, али нису баш популарни код те методе. Рупе се затворе лепљивом траком или се те вреће ставе унутар још већих врећа, да се спречи контаминација у тим почетним фазама. Спољне вреће скину се десетак дана касније, кад се око нацепљених места појави мицелиј. Код цепљења на супстрат се додаје 2-3 % мицелије.


После цепљења вреће иду у собу за инкубацију. Трајање те фазе зависи од дебљине врећа и условима температуре и влаге. Уопштено, мицелију треба 90-120 дана да прорасте супстрат. Препоручљиво је повремено пресложити вреће, да се осигура подједнако акумулирање температуре и влаге, односно што уједначенији микро услови за све вреће.



Мицелиј Ши таке гљива за раст треба кисеоник, стога је потребно пробушити вреће. Како мицелиј расте и покрива све већи део вреће, на рубовима раста мицелије буше се рупе. Раст мицелије завршава кад супстрат у врећама побели. Вреће се премештају у простор за плодоношење, где је осигурано више светла потребног гљивама за раст, као и довољно влаге. Вреће се тада могу скинути, тако да остану само стубићи прораштеног супстрата.


Стубићи се слажу или по поду или по полицама, да се осигура простор за раст гљива. Боја мицелије се мења у смеђу. Температура се одржава на 20-25 °C кроз 3-5 дана и постепено се отвара вентилација. Кад површина стубића промени боју из светло смеђе у тамно смеђу, а на површини је видљива жућкаста течност, која излази из стубића, време је за намакање (или поливање) стубића хладном водом, да се потстакне раст гљива. Неки произвођачи скидају вреће тек након посмеђивања стубића. Такође, у хоби верзији узгоја, стубићи се могу прекрити лаганом пластичном фолијом, да се одржи влага.


Отприлике недељу дана након поливања стубића хладном водом почиње раст гљива. Током раста, ако су ниже температуре, гљива расте спорије, развија дебље клобуке с краћим стапкама, односно даје високо квалитетне гљиве. У неким случајевима произвођачи не скидају вреће са супстрата, како би задржале више влаге у супстрату и тако дале квалитетније и веће гљиве. Но истовремено, на сваком месту где се појаве зачеци гљиве, мора се изрезати пластика, што захтева додатни трошак у раду и времену.


Узгој Ши таке расцветаног клобука, која се сматра најбољом у многим земљама Азије, захтева високе температуре и влагу дању, а ниже ноћу. Произвођачи понекад греју простор врућом паром, а ноћу дижу пластичну фолију са стубића, да смање температуру и влагу. На тај начин, а због великих измена влаге и температуре због којих се јавља неједнак раст клобука, на површини клобука се стварају распуклине, због којих је гљива цењенија на тржишту. Те технике примењују се кад је гљива већ нарасла 2-3 cm, не раније, јер може доћи до пропадања гљива. Ако се крене прекасно, не даје резултате. Тај начин такође утиче на смањење укупног рода гљива у сваком циклусу. Наравно, цена таквих гљива надокнађује губитак рода.


За узгој гљива лети се препоручује саградити простор у хладу дрвећа те прскати супстрат водом 2-3 пута на дан, да се снизи температура и повиси влага ваздуха. За производњу у јесен, важно је одржати високу влагу и осигурати оптималне температуре, кад се напољу појаве измене температура. Зими је раздобље мировања те би било добро да у том раздобљу мицелиј обнови хранива и припреми се за нову сезону плодоношења у пролеће. Потребно је смањити измену ваздуха и одржавати температуру и влагу константном.


У пролеће, ако се добро радило зими, могу бити 2-4 бербе гљива. Стубићи се потапају у воду 1-2 дана, да упију што више течности пре фазе плодоношења. Током 10 месеци може бити 6-8 циклуса бербе. По стубићу, који тежи 2kg, добије сe 0,5 – 0,6 kg гљива. Сува материја супстрата је око 1 kg, што значи биолошку искориштеност 50-60 %.


Берба гљива се обавља пре него се клобуци окрену према горе. Беру се пажљиво, завртањем руком или се одрежу ножем при дну. Након бербе, гљиве треба што пре доставити на тржиште.




Марија Петир, маг. инг. агр.
Вишња Шимуновић мр. сц.