За биљке у саксијама вода је од непроцењиве користи, јер земљи даје влагу потребну за растварање минералних соли које биљкама служе као храна. Сувише влаге често може бити од велике штете за биљку јер се земља у саксији брзо поквари , постане кисела, слична барској земљи у којој могу да расту само неке биљке. Неке врсте (водена палма, кала, адијантум, кокос палма), чак траже да им у подлошку стално стоји вода.


Већина биљака у саксијама од превелике влаге у земљи оболи од труљења корена. Код претераног заливања пукотине се у земљи којом је напуњена саксија напуне водом и тиме се истисне из њих ваздух тако потребан жилама. Сувишна вода која се код сваког заливања скупља у подлошки или на дну украсне саксије мора се после два сата уклонити уколико је за то време није упила просушена земља.


Није свеједно у које доба дана се заливају биљке. Најбоље је биљке заливати ујутру, да би до увече упиле сву воду и да би се земља мало просушила. За време летњих дана по потреби заливати и увече, али никако за време најјаче поподневне жеге, јер треба имати на уму да свако заливање расхлађује земљу.


Тешко је уопштено говорити о заливању саксијских биљака. За то је потребно искуство, које ће се уз мало пажње стећи и прећи у навику кад треба биљку заливати и која је количина воде потребна појединој биљци. Само та искуства су, на жалост често доста скупа, јер највише биљака у соби пропада због претераног или недовољног заливања, а поред тога има и других последица као: застој у расту, изостало цветање, закржљавање итд.



Правило је да се биљка у стану залива према температури просторије у којој се налази, обилније у топлој, док оне у хладној просторији мање и ређе.


Код заливања треба пазити на доба мировања - одмора код појединих врста собних биљака. Оне морају за време мировања да се одморе и да поврате снагу. Већи број собних биљака пореклом је из разноразних климатских подручја, због тога сваку биљку треба третирати појединачно и водити рачуна о њеном ритму пораста и мировања. То практично значи да треба са заливењем престати или га свести на најмању меру, одржавати нижу температуру или сув ваздух и наравно никако прихрањивање.
После сваког периода одмора изданци ће јаче терати, а њихови цветови биће бројнији и крупнији.


Многим собним биљкама не може се на жалост, обезбедити клима њихове постојбине, због тога неке егзотичне биљке код нас не цветају. То не значи да не би требало да им се у нашој средини омогући одмор после напорне вегетације. Већина собних биљака осети потребу за овим одмором онда када је главни извор њихове вегетације светло смањено, што мање дневног светла биљке примају, то је мања њихова потреба за водом.


Сузана Рашић