Верује се да се производња цвећа померила од традиционалних узгајивача у земље где су климатски услови бољи и повољнији а трошкови производње нижи.



Традиционално центар индустрије цвећа, као главних сарадника, представљају земље развијеног света Јапан, Западна Европа и Северна Америка. На пример, Холандија је преусмерила пажњу са производње цвећа на трговину цвећем. Остали произвођачи су из земаља трећег света Еквадор, Етиопија, Кенија, Колумбија и Индија. Не мање битни у овој светског индустрији су Израел, Јужна Африка и Малезија. Према последњим подацима, највећи извозници су Африка, Кенија и Зимбабве. У Јужној Америци, Колумбија је водећи произвођач и извозник.


Највећи проценат цвећа и то око 60% се увози из Америке.Тренутни фокус у цветној индустрији је пронаћи нова тржишта. Питање је који ће произвођачи и која тржишта имати највећи потенцијал у наредном периоду. Велика међународна тржишта потрошача су: Немачка (22 одсто), САД (15 одсто), Француска (10 одсто), Велика Британија (10 одсто), Холандија (9 одсто ), Јапан (6 одсто), Италија (5 одсто), и Швајцарска (5 процената).


Тржишта у развоју у источној Европи имају велики потенцијал. Међу тржиштима која су у експанзији је и Кина која је велики поштовалац баштованства, према којој су стручњаци усмерили сву своју пажњу. Само у 2002. години, Кина је продала укупно више од 3,8 милијарди свежег цвећа и 810 милиона саксијског цвећа. Тиме испуњава потенцијал да снабдева светска тржишта. Цветна индустрија је преусмерена из свог производно оријентисаног капацитета на потрошњу. Кина је последњих година постала једна од највећих произвођача цвећа у свету.



Што се тиче земаља у региону нпр. Црна Гора, на увоз цвећа, биљака отвореног простора и украсног биља прошле године потрошила је 3,5 милиона еура, 12 одсто мање него у 2011. години. Највише новца око 370.000 еура, издвојено је за увоз ружа. На хризантеме је потрошено 279.000 еура, љиљане 76.000 а каранфиле 30.000, док су орхидеје коштале увознике 26.000 еура.


Производњом цвећа баве се, мање-више сва предузећа градског зеленила. Реч је углавном о скромној производњи где се највише гаји цвеће сезонског карактера, намењеној покривању јавних површина. Што се тиче Србије, установљено је да је остварен велики напредак у избору семена сорти цвећа као и у технологији гајења цвећа. Цвеће као и свака друга роба, пре него што стигне до крајњег потрошача, пролази кроз најмање три компоненте цветне индустрије: цветни узгајивачи, добављачи и трговци на мало.



Дипл.инг Радован Шеварлић