Кад је у башти потребан низак заклон или ветробран, за ту сврху идеална је жива ограда. Она ће бити лепа позадина, а истовремено извор хране и склониште за дивље животиње. На местима која су веома изложена ветру, ако има довољно простора исплати се садња заштитног појаса, који се састоји од неколико редова измешаног дрвећа и жбуња које ће задржати и разбити ветар заштићујући башту. Најбоља је мешавина листопадног и зимзеленог дрвећа и жбуња, од којих ћете оне најниже садити окренуте на страну с"које дува ветар. Тако ће се сила ветра умањити док он пролази кроз биљке и бива потиснут нагоре.



Које биљке да користите


За живе ограде можете да користите и дрвеће и жбуње. Избор не зависи само од изгледа и начина на који желите да одржавате живу ограду - на пример, као уредно поткресану или преплављену цвећем - него и од тога да ли биљке одговарају земљишту и клими, и да ли је жива ограда на изузетно ветровитом месту. Као најбољи избор за места изложена хладним ветровима сматрају се буква, калина и Cornus mas. Ако је сврха живе ограде да спречава улазак радозналих животиња, очигледно морате да изаберете биљке које такве животиње не једу, али нису отровне, као што је (на пример) тиса.



Формалне живе ограде


Зимзелене биљке су класичан избор за поткресане живе ограде, јер имају постојану боју и структуру током целе године. Тиса (Taxus baccata) и шимшир (врсте рода Buxus) традиционално се користе за живе ограде с"правилним линијама; шимшир је идеалан за ниже ограде јер расте спорије од тисе. Занимљива замена за шимшир је Ilex crenata, зимзелена зеленика с малим, округлим лишћем, такође погодна за прецизно поткресивање.

Често се сади и калина (врсте рода Ligustrum).Она је јака, али само делимично зимзелена, а зими је помало једнолична. Буква (Fagus silvatica) и граб (Carpinus betulus) су листопадни, али задржавају суво лишће, које шушти на ветру и пресијава се бакарно-наранџастим сјајем на зимском сунцу. Брз ефекат постиже Лејландов пачемпрес (Cupressocyparis leylandii), али,пошто је високо шумско дрво, брзо ће израсти до огромне висине ако га не поткресујете редовно од раног узраста. Пустите га да израсте до 30 cm изнад жељене висине, а онда почните да га поткресујете од врха. Да би жива ограда имала изглед какав желите, потребно је да је поткресујете најмање двапут годишње.



Полуформалне живе ограде


Не морају све живе ограде да буду уредно подшишане, а оне које цветају и рађају плодове убрајају се у најбогатије изворе хране за дивље животиње. За опуштенији утисак, пробајте Viburnum tinus, који може да се обликује тако да личи на облаке. У топлијим пределима, лепу живу ограду формира Олеандер, као и небески бамбус.

Неке врсте жбунова који цветају погодне су за живе ограде, било формалне или неформалне. За занимљив изглед крајем зиме, ту су нежножути цветови Cornus mas, из којих крајем лета настају сјајне, црвене, јестиве бобице. И форситија која цвета у пролеће добра је за живе ограде. Жутика својим бодљама одбија нежељене посетиоце баште, а такође добра је као цветна граница.

Још један начин стварања неформалне живе ограде је живи заклон од врбе. Зелене врбове гране пободу се у земљу у зимским месецима и преплету тако да формирају заклон. До пролећа ће се укоренити и почети да расту. Нови изданци се уплићу у постојећу структуру.