Захтева топлу и влажну климу и индиректну светлост. После цветања често пропада. Не подноси ниске температуре или струјање хладног ваздуха. Зими могу добро издржати температуру и до 14 Ц, али морају бити релативно суве и не смеју се нагло изложити вишој температури. Размножава се у пролеће, резницама. Ако се правилно гаје ретко се појављују штеточине, али при појављивању истих - одмах треба извршити хемијску заштиту.



Дифенбахија је добила име по надвртлару бечког ботаничког врта И. Диеффенбацху (1796-1863. године). Прве врсте дифенбахије донели су у Европу, половином 19. века, белгијски и енглески скупљачи из тропских предела Јужне Америке. Данас се дифенбахија највише гаји у Сједињеним Америчким Државама.

Дифенбахија је веома декоративна собна биљка са чврстим стаблом, дугуљастим или овалним лишћем беле или пегастожуте боје боје, пругасто или мраморирано. Гаји се као собно цвеће у саксијама или се сади са другим декоративним биљем у цветне аранжмане. Дифенбахија припада једном роду који има мноштво декоративних врста, а више њих се гаји као собне биљке.

Најпознатије врсте дифенбахије су: 
Диффенбацхиа пицта,
Диффенбацхиа пицта - "Барраqуиниана",
Диффенбацхиа пицта вар. Ангустиор,
Диффенбацхиа пицта вар. Латиор.



Гајење дифенбахије није нарочито тешко, ако за то постоје одговарајући услови. Захтева топлу и влажну климу, индиректну светлост - положај крај источних или северних прозора без директног сунчевог зрачења. Земљиште треба да је растресито, хумусно, и да се редовно прихрањује. Воли влажно земљиште са доста воде али не и забарено, што значи да је треба после обилног заливања оцедити и вратити у њену доњу посуду која мора да буде без воде. Овај поступак треба понављати када се примети да је земља сува и да се мрви међу прстима. Ако зими у просторији температура прелази 24*ЦЦ у просеку током дана, овај поступак заливања треба да буде сваки пети дан. Ако је температура нижа залива се ређе. Ове биљке цветају и имају леп цвет, али после цветања често пропадају. Да би се то спречило, дифенбахију треба после цветања пресадити и богато заливати. Уз квалитетну прехрану и топли простор билјка ће се опоравити и наставити раст.

Ове биљке не подносе ниске температуре или струјање хладног ваздуха. Не трпе честе промене положаја, односно померања унутар стана. Орошавање млаком водом без садржаја креча веома је важно. Оно се спроводи финим распршивањем када је висока дневна или собна температура. Ове третмане треба опрезно изводити да не потпомогнемо развој гљивица.

Ове биљке поседују отровни сок и зато се не препоручује да деца долазе у контакт са том биљком. После скидања увелих листова или брисања прашине са великих лепих листова, треба добро опрати руке.

Размножава се у пролеће, резницама. За резнице се узимају вршни избојци, а може се размножавати и изданцима из корена. Првим начином размножавања се добија највише резница, док се на други начин најбрже долази до младих садница. Чим су резнице готове треба их напрашити прашином од дрвеног угља, а ако је могуће треба употребити и хормонски препарат (средство за брже ожиљавање). Да би се резнице брзо ожилиле, потребна им је температура ваздуха 25 до 30 ЦЦ, а температура тла, односно песка треба да буде 22 ЦЦ, уз нормалну влажност ваздуха. Кад се резнице добро ожиле треба их засадити у саксијице у хумусну пропусну земљу. Зими могу добро издржати температуру и до 14 Ц, али морају бити релативно суве и не смеју се нагло изложити вишој температури. Ако се правилно гаје ретко се појављују штеточине, али при појављивању истих - одмах треба извршити хемијску заштиту.