Лале су у ствари баштенско цвеће, али се могу, као зумбули и нарциси, гајити у саксији или декоративној чинијици, а на прозору цветају у време када су напољу у башти цветне леје још покривене снегом. Ово лепо украсно цвеће донешено је у Европу из Туркестана, своје постојбине. До данас је у Холандији, његовој другој домовини, одгојено више хиљада врста. На тржишту се појављује само неколико стотина најлепших сорти.



Луковица лале је осредње величине, дугуљаста или крушкаста, при дну округласта, при врху зашиљена, одевена изнутра задебљаном, споља глатком, танком и сувом љуском. Стабло је чврсто, обло, 15 до 75 цм високо, што зависи од сорте и врсте, обрасло глатким седећи дугуљастим сивкасто-зеленим лишћем. Свако стабло носи по један усправан, звонаст крупан цвет, који може бити једноставан или дупли. Цветови су разних боја или нијанси: чисто бели, црвени, ружичасти, жути, кармин или тамноцрвени, пурпурни, црни, љубичасти, или су по две од горе наведених боја међусобно у разним шарама и пругама комбиноване, нпр: црвена са белом ивицом, или бела са зеленом ивицом или црвена са жутом ивицом итд С обзиром на цветање, сорте лала деле се у четири групе:

- Рано цветајуће,
- Средње рано цветајуће,
- Касно цветајуће и
- Ботаничке.

У свакој групи има неколико подгрупа које се међусобно разликују по времену цветанја и облику цвета. Међу рано цветајућим лалама постоје две значајне подгрупе: са једноставним и дуплим цветом. Ниског су раста, тако да је њихова висина 25 до 35 цм. Лале су у ствари баштенско цвеће, али се могу, као зумбули и нарциси, гајити у саксији или декоративној чинијици, а на прозору цветају у време када су напољу у башти цветне леје још покривене снегом. Пошто желим да љубитеље цвећа упознам са гајењем лала у саксији за зимско цветанје у стану, неће се обрађивати технологија гајења у слободном простору. За присилно цветанје (форсиранје) најбоље одговарају посебно припремљене, тзв. препариране луковице рано цветајућих сорти, увезене из Холандије. Оне се могу набавити у јесен у нашим Семенарски кућама. Луковице морају бити здраве, неозлеђене, по могућности што крупније и доста тврде. Треба их набавити што раније, тако да се у октобру могу припремити за саднју. Луковице се саде по три комада у саксију (чији је горнји отвор у пречнику 12 цм), а у декоративне чинијице по 5 до 6 комада, што зависи од величине чинијице напуњеном плодном саксијском земљом.



При садњи избоји на луковицама треба да дођу до висине ивице саксије или чинијице. Овако засађене луковице треба држати на тамном, умерено хладном и довољно влажном месту, најбоље у подруму, и покрити их 10 цм високим песком. Треба водити рачуна да овај песак све време мало влажан. До јануара развиће се на луковицама толико жила да ће оне продрети и кроз рупицу на дну саксије, аи горнји део биљке клица достићи ће висину од око 10 цм. Ако се пипањем у њој осети цветни пуполјак, саксије или чинијице треба извадити из песка и ставити у незагрејану собу међу затворене прозоре. Земљу у саксији или чинијици треба добро залити, а горнји део биљке покрити празном саксијом или туљком од хартије. Кад се под саксијом клица са цветом добро развије, лале треба изложити потпуном светлу и преместити у топлу собу, где ће се ускоро развити цветови.

Славица Стојкић дипл.инж.пољопривреде