Дрвеће се може садити рано у пролеће или у јесен, а како смо надомак правог пролећа у наставку сазнајте односно научите како посадити дрво.


Пре саме садње најбоље је посаветовати се са стручном особом јер при избору места ваља водити рачуна о различитим факторима као што су положај на парцели, врста тла, врста дрвета, могућности развоја крошње… Овде наводимо нека основна начела.


Дрвеће с великим листовима успева добро на полусенотивим местима, где није изложено снажном ветру и јаком сунцу. Код дрвећа које садимо на падини, морамо знати да ће осетљиво дрвеће боље успевати на средини него на врху или у дну падине. Дрвеће не сме стајати преблизу зидова или зграда, јер тамо трпи помањкање воде и светлости. Осим тога, снажно корење дрвећа може оштетити цеви и темеље. Осетљиве врсте пак треба посадити испред топлог, осунчаног зида, где добију више топлоте и тако успевају и у крајевима у којима то иначе није могуће.


Осим услова и квалитета земљишта на простору где желимо садити, за правилан избор дрвећа одлучујућа је намера с којом садимо. Тако је, на пример, за мање вртове најпримереније дрвеће које нарасте до 6 m у висину. Ако на располагању имамо простор за само једно дрво, изаберимо оно које није привлачно само у једно годишње доба. Можемо се одлучити за дрвеће које ће нам нудити заштиту од погледа и буке, за оно које добро успева на загађеним подручјима, те за оно које ће стајати самостално и привлачити погледе.


Саднице у саксијама можемо садити у свако годишње доба, али не у раздобљу суше или мраза. Саднице са голим корењем, које одбацује листове, можемо садити од друге половине јесени до прве половине пролећа. Презимно дрвеће с голим корењем које је зимзелено или листопадно, садимо средином јесени или у другој половини пролећа, а полупрезимно дрвеће само средином пролећа. Дрвеће с коренском грудом најбоље је садити у првој половини јесени или у другој половини пролећа, а листопадно дрвеће у благој клими можемо садити и зими.


Две су основне врсте садница за пресађивање дрвећа:

– саднице са голим кореном
– саднице са коренском грудом (у "контејнеру" – овитку или лонцу)


Садња садница голог корена (ишчупана, извађена садница; при садњи на корену нема бусена земље који обавија коријен)

Предности:
– заправо је реч о 1 - 3-годишњој младици било којег стабла пажљиво извађеног из земље (са што више неоштећеног корења!)
– лако се преноси и транспортује (иако је потребан опрез јер се садица голог корена размерно брзо исушује)
– могу се пронаћи у природи и изабрати према величини и развијености крошње
– повољне цене у расадницима (повољније у односу на контејнерске!)



Недостаци:

– садња је могућа само у топлом делу јесени те у пролеће до краја маја
– потребан је опрез при руковању и добра заштита корена од смрзавања и исушивања
– потребна је већа количина квалитетне садне смесе (рахла земља, тресет, хумус…) те опрезно распоређивање корена у рупи за садњу



Садња садница са коренском грудом (саднице узгојене у пластичним или другим врстама посуда /контејнера/врећа унутар којег се развио комплетан коренов систем који се у целости преноси при садњи.)


Предности:

– може се садити готово током целе године
– минимална оштећења корена, и значајно лакше примање стабла на новој локацији (ипак, и оваква садница треба исте услове на новој локацији као и садница голога корена)
– омогућује лакше складиштење, одгађање садње и свеукупно мању бригу пре садње


Недостаци:

– понекад контејнери могу садржати већу количину земље која може бити проблем у транспорту
– висока цена набавке (иако то постаје све мањи проблем!)
– ограничена понуда врста и сорти



Рупу је најбоље ископати неколико недеља или чак месеци пре садње, јер се тако омогућује добро укорењивање и слегање тла.


Величина рупе зависи од величине корена, а минимални критеријум налаже величину рупе која ће омогућити нормално распростирање свеукупног корена у рупи, те нешто слободног простора уз ивицу рупе. Начелно, било би добро да је рупа два пута већа од коренске груде. У хобистичким и активистичким условима (садња у тврдом земљисту, пошумљавање, неправилан облик корена…) то није увек лако постићи па не треба ни бити извор претерано великих фрустрација, иако јесте важно. Зато пажњу треба посветити дубини садње.


Дубина садње одређена је чињеницом да стабло на новој локацији треба бити посађено на истој дубини на којој је било у земљишту пре пресађивања. Независно од тога колико сте дубоку рупу ископали, стабло увек треба бити у истом висинском односу према површини тла. Другим речима, ако је рупа дубока, не садите стабло дубоко, већ подаспите дно рупе квалитетном садном смесом и онда на њој направите (утабајте!) чврст ослонац за корен на потребној висини.


Пре него је посадимо, садницу је потребно издашно залити. Саднице голог корена ставимо неколико сати у ведро са водом како би се корен потпуно натопио водом. Било би добро да и саднице са коренском грудом најпре ставимо у посуду са водом. Постоје два приступа у садњи дрвећа. Према једном, традиционалном, младице не треба везати уз палицу за ослонац, јер ће тиме пре ојачати и бити у стању стајати самостално. Други је приступ да се младица веже уз потпорну палицу, чиме се осигурава од оштећења насталих налетима ветра.


Најбоље вријеме за садњу је рано ујутро или увече, дакле када нема сунца.

а) Саднице голог корена.
На дну рупе треба обликовати стожац од садне смесе. Садницу положимо у рупу, а корење равномерно растресемо преко стошца земље. Летвицом проверимо налазили се садница на правој висини. Рупу затим напунимо земљом, коју треба лагано утабати. Треба пазити да садница стоји право. Око места где смо усадили биљку направимо јарак за заливање. На крају темељно залијемо да се земља око корена замуљи.

Савет:
Биљке са голим кореном расту брже ако им пре него их посадимо обрежемо све оштећено корење до здравог дрвета. Ипак, при томе треба бити штедљив, пресађеној биљци сваки је коренчић драгоцен у преживљавању "трансплантацијског шока".


б) Саднице са коренском грудом.
Код ових садница, корење чини заједно са земљом компактну груду завијену у овој. То су саднице које су већ развиле ситно корење. Овој око коренске груде штити корен. Обично је израђен од органског материјала који се у тлу распадне. Можемо наћи и пластичне овоје, које је потребно разрезати и одстранити, али тек онда, када је биљка већ постављена у рупу. Садницу увек подижите и носите држећи је за коренску груду, никада за стабло.
Најбоље време за садњу ових садница је пролеће.

На дно ископане јаме треба ставити нешто раскопане садне смесе, на коју поставимо садницу. Пазимо да је горња ивица коренске груде у висини земљишта. Затим пажљиво одвежемо овој и покидамо конце. Уколико је овитак израђен од природних материјала, није га потребно скидати јер ће се сам распасти у земљи. Садном смесом напунимо рупу око коренске груде и утабамо је. Пазимо да између не остане празног простора, те да биљка стоји усправно. На спољној страни груде забијемо потпорну палицу, и то укосо на смер ветра. На њу помоћу узице од конопље причврстимо стабло. У земљи око дрвета направимо јарак за заливање. Биљку добро залијемо и потом цели простор на којем смо садили прекријемо заштитним покровом – малчем.

Савет:
Малчирање (од енгл. mulch – заштитни покров) је врло добар начин заштите младице од исушивања и раста корова. Малч се може начинити од коре дрвећа, сламе, пиљевине, отпалог лишћа или покошене траве (ако није третирана хербицидима). Њиме се покрије земља у коју је посађена младица, али тако да малч не додирује стабло младога дрвета. Покров треба бити висок око 10 центиметара и заливен водом.



ц) Саднице у саксијама.
Ове саднице узгојене су у саксијама и биле су више пута пресађене. Оне су развиле већ толико коренчића да их можемо садити кад год желимо (осим кад је земљиште сасушено или залеђено) – дакле и онда када цветају и носе плодове.

Садницу најпре добро залијемо, затим коренску груду извадимо из саксије. Ако не иде напоље, саксију разрежемо вртним маказама. Садницу ставимо у јаму толико дубоко да је горња ивица коренске груде у висини земљишта. Рупу затим напунимо садном смесом. У земљи око биљке направимо јарак за заливање. Распршеним млазом воде земљу добро залијемо, а када је земља упије, залијемо још једном. На спољној страни коренске груде у земљу забијемо потпорну палицу, и то укосо. На њу са узицом од конопље причврстимо стабло. Ако је дрво веће, око њега забијемо три палице. Сваку повежемо са деблом тако да је трака благо запета.

На посао!






Текст преузет са https://durmitor.wordpress.com/