Групи двогодишњег цвећа припадају оне цветне врсте чија се производња протеже у две календарске године. Најзаступљеније врсте двогодишњег цвећа су: Bellis perenis (красуљак), Cheiranthus cheiri (шебој), Dianthus barbatus (турски каранфил), Dianthus caryophyllus (баштрнски мирисни каранфил), Myosotis sylvatica (споменак), Primula vulgaris (јагорчевина) и Viola tricolor (дан-ноћ). Производња расада двогодишњих врста обично се врши од краја јуна па до августа месеца. Произведен расад се сади на стално место у току јесени и у рано пролеће наставља своје цветање све до краја јуна месеца у својој другој години.
Производња расада цвећа захтева примену одређених агротехничких мера: регулацију топлотног, светлосног и водног режима, прихрањивање, заштиту и каљење расада које зависе од биолошко-физиолошке фазе кроз коју дата цветна врста пролази. Да би се произвео квалитетан расад неопходно је задовољити услове у погледу квалитета семена, супстрата, влаге, светлости, температуре и др. Квалитетан расад се препознаје по висини, дебљини стабла, кратким интернодијама, величиним лисне површине и др. Само квалитетан расад треба расадити на стално место.
Расађивање расада се врши од средине октобра до новембра месеца на припремљеном земљишту по принципу троугла или „цик-цак“ на растојању од 20-25cm у зависности од врсте и величине расада. Цветне површине могу бити правилног (кругови, полукругови, праве линије – формирају се исцртавањем ивица) и неправилног облика. Место за расађивање треба да је осунчано, јер цвеће захтева доста светлости, а квалитет земљиште треба да је првокласан, да се лако обрађује, да није сувише песковито или глиновито.
Припрема површине за расађивање подразумева прво чишћење површине од свих претходно засађених биљака, чишћење од корова и других абиотичких примеса, а потом риљање и заливање. Неопходно је ђубрење стајњаком у количини од 0,006m³/m². Површина за расађивање се култивира рото фрезама, а затим се врши планирање расађивања према врсти цвећа. Ако се расад сади у жардињеру неопходно је прво је очистити од корова, а затим додати супстрат ради обогаћивања земље хранљивим материјама.
Приликом расађивања двогодишњег цвећа неопходно је водити рачуна да свака биљка има довољно простора за слободан развој. Садња се врши садиљком или мотичицом у јамице. У просеку се сади 20-25 ком/ m² биљака. Приликом садње прво се попуњава средина леје, па тек онда крајеви. Приликом распореда цветних врста треба водити рачуна о њиховим морфолошким особинама. Цвеће са високим растом никада не треба садити испред цвећа са ниским растом. Двогодишње цвеће са крупнијим лишћем и високим стаблом треба посадити у средини цветне леје, док лишће са ситнијим лишћем на крају цветне леје. Цвеће са дужим лишћем треба садити на већем растојању од цвећа са краћим лишћем, због бољег развијања и бокорења. Неопходно је водити рачуна и о естетском распореду боја цветова.
Да би се цвеће имало нормалан раст и развој неопходно је применити одређене мере неге у току јесени, зиме и пролећа. Мере неге су: поливање, прихрањивање и прашење двогодишњег цвећа. Посебно у зимском периоду треба водити рачуна да снег не оштети цветне површине. Норма поливања је 15 l/ m². У просеку по пет поливања у периоду новембар – мај. Прихрана у пролеће минералним ђубривом NPK у норми 0,02kg/ m². Прво прашање треба обавити 15 дана након расађивања ручно мотичицом, а остала прашања у периоду од марта до краја вегетације на сваких 15 до 20 дана.
Виолета Петровић-Луковић дипл.инг агрономије