Ogrozd potiče iz Sibira i Mandžurije, a u severnoj Evropi uzgaja se od XVI veka. Na našim prostorima još uvek predstavlja manje-više nepoznatu voćnu vrstu koja se i retko može uočiti u kućnim vrtovima. Uzrok tome je slabo poznavanje ove nadasve vredne jagodaste voćne vrste koja kod nas ima slabu tradiciju uzgoja.



Iako se na prvi pogled čini da ogrozd nije bogat hranljivim materijama, njihova količina u njegovim žutim, zelenim ili crvenim plodovima nije zanemariva. A radi se o voćki koja obiluje vitaminima V grupe i vitaminom A, dok S vitamina sadrži u sličnim količinama kao i crvene ribizle. Pored toga, ogrozd sadrži i veću količinu dijetetskih vlakana, beta-karotina i nešto manju količinu kalcijuma, fosfora i gvožđa.



Uslovi uzgoja

Ogrozd je skromna voćna vrsta koja dobro podnosi nepovoljne uslove uzgoja. Prema niskim temperaturama je posebno otporan, te u vreme dubokog zimskog mirovanja izdrži temperature od minus 25 stepeni S, a promrzline nastaju tek na minus 35 stepeni S. Ipak, ne pogoduju mu nagla zahlađenja u vreme cvetanja jer to može prouzrokovati smanjenje prinosa, ali i uticati na formiranje sitnijih plodova koji mestimično otvrdnu, odnosno, odumru.



Ali i pored svega ovo je voćna vrsta kojoj godi nešto hladnija klima. Spomenimo i kako u pogledu zemljišta ogrozd nije posebno izbirljiv, pa ga s uspehom možemo gajiti i na našim karbonatnim zemljištima. Naime, ogrozd je kalcifilna biljka što znači da mu odgovaraju i tla bogata kalcijumom.



Način uzgoja

Ogrozd se najčešće uzgaja u obliku grma premda može i sa deblom, a sve ukoliko se vakciniše na Ribes aureum-zlatne ribizle koji je zbog svog uspravnog rasta prikladan za oblikovanje debla. Ipak, stabalca dobijena na ovaj način žive kraće od grma koji, osim što se bolje obnavlja, daje i veće prinose. Uglavnom se ogrozd, uzgojen s deblom i krošnjom, koristi za ulepšavanje vrta u kom slučaju se sadi na razmak od 1,3 metra. Uzgojen u obliku grma ogrozd se sadi na razmak redova od 2-2,5 m dok razmak u redu treba iznositi 1-1,2 metra. A njegovu sadnju najpoželjnije je obavljati krajem jeseni ili početkom proleća, pri tom imajući na umu činjenicu kako ovaj višegodišnji žbun rano dolazi na rod, neretko već u prvoj godini uzgoja.



Berba ogrozda

Zavisno o sorti, plodovi ogrozda dozrevaju sukcesivno od kraja maja do kraja juna. Između ranih i kasnih sorti razlika u dozrevanju iznosi oko šest nedelja. Plodovi za svežu potrošnju beru se ručno i to svakih šest dana, a jedan radnik na plantaži obere oko 60 kg plodova dnevno. Zato se u razvijenim voćarskim zemljama berba vrši mašinski, čime se učinak berbe povećava za 10-tak puta. Prinosi se kreću 8.500-10.000 kg/ha.

Pošto su podložni brzom kvarenju, plodove nakon berbe treba skloniti sa sunca i u što kraćem vremenskom roku otpremiti na tržište. U običnim skladištima plodovi ogrozda mogu se čuvati tek 2-3 dana dok u optimalnim uslovima (na nuli i pri relativnoj vlažnosti od 85-90%) mogu stajati i nekoliko nedelja. Zbog svoje podložnosti kvarenju zasadi ogrozda obično se i podižu u blizini velikih potrošačkih centara te prerađivačkih kompleksa.