Sastoji se u povijanju jednogodišnjih letorasta matične voćke i njihovom delimičnom zatrpavanju u zemlju. Pri tome, vršni poklopci se ne zatvaraju. Ovo se vrši obično u malim kanalima tj. letorasti se savijaju i polažu u male kanale i prekrivaju plodnom zemljom, s tim što se vršni pupoljci letorasta ne pokrivaju.


Postoje dve vrste položenica, i to: obična i kineska. Obične se dobijaju kad se letorast povije u iskopani jarak dubine 15-20 santimetara i pričvrsti za zemlju, a vrh se ispravi iznad zemlje. Iz dela letorasta koji je van zemlje, razvija se nadzemni deo mladice, a iz dela koji se nalazi pod zemljom, razvija se koren. Kod obične položenice, iz svakog povijenog letorasta dobija se po jedna mladica.


Kineska se razlikuje od obične po tome što se letorast povije horizontalno na zemlju i prekrije sitnom zemljom, ali se vrh letorasta ne pokriva. Na kraju vegetacije, iz svih kolenaca gde se nalaze pupoljci, razviće se po jedna mladica koja se na jesen odreže s delom položenog letorasta. Na taj način, kineska položenica daje nekoliko novih mladica.


Može se primenjivati kod smokvi, ogrozda, kupine, dunje, nekih vrsta šljiva i kod podloga jabuke. Vrlo je skup način razmnožavanja, pa se slabo primenjuje.



Evica Radonjić saveodavac