Jesen je godišnje doba koje obiluje brojnim ukusnim plodovima. Sezona je berbe grožđa, jabuka, ali i kestenja. Početkom oktobra priroda nas svake godine podari ukusnim i slatkim plodovima kestena. Kesteni ili maruni su izrazito zdravi plodovi koji obiluju skrobom...


Sigurno niste znali da drvo kestena botaničari ubrajaju u voćke, ali zbog načina i mesta rasta spada i u šumsko drveće. Najčešća podela je ona na pitome i divlje, iako ih postoji nekoliko vrsta i podvrsta. Jeste li znali da drvo kestena može živeti i do pet stotina godina?! Dugovečnost je njegova najveća odlika. Jedno stablo kestena može hraniti nekoliko generacija i svaka generacija će uživati u njemu kao i ona prva.


Pitomi kesten sadrži vrlo vredne nutritivne vrednosti. Najveći postotak otpada na vodu, čak 52%, a 43% predstavljaju ugljeni hidrati (skrob), ostatak otpada na minerale i vitamine (kalijum, fosfor, kalcijum, gvožđe; vitamini B grupe, vitamin A i C).


Pitomi kesten najčešće beremo po šumama, a njegovo skupljanje samo što nije počelo. Za skupljanje plodova kestena se veže i terapijski učinak. Svakako preporučujemo šetnju šumom koja će vas ispuniti i osloboditi stresa izazvanog svakodnevnim obavezama.



Drvo kestena tokom cvetanja obiluje slatkim nektarom, kojem ne mogu odoleti pčele te nas kasnije obraduju lekovitim medom od kestena. Med od kestena je prirodni eliksir kod problema s gastritisom, a pomaže i kod problema s oslabljenom cirkulacijom.


Divlji kesten nije jestiv. Međutim, narodna medicina preporučuje ga i često koristi kad mnogih oboljenja. Divlji kesten se najčešće koristi u kremama i gelovima kod problema s venama i kapilarima. Iako nije jestiv, divlji kesten je hvale vredan plod koji se koristi čak i za proizvodnju kozmetike. Tanin je glavni sastojak divljeg kestena, a upravo se taj nutritijent koristi za vraćanje čvrstoće i sjaja kože.