Združivanje useva u ratarstvu pruža velike mogućnosti kako u pogledu ishrane ljudi, tako i u pogledu ishrane stoke. Gajenjem združenih useva se povećava biološka raznovrsnost useva, a time i efikasnost plodoreda. Kod združivanja useva najvažniji je pravilan izbor useva koji će se združivati. Najvažnije je da u takvoj zajednici vrste odgovaraju jedna drugoj odnosno da ne dođe do negativnih efekata, da jedna vrsta uguši drugu.


Kombinovanje vrsta zavisi od osobina zemljišta na gazdinstvu kao i od cilja koji se želi postići takvim načinom gajenja. Ako se želi poboljšati struktura zemljišta, onda jedan od useva bi trebao biti poboljšivač zemljišne strukture (smeša trava s leguminozama, proso, slačica, uljana repica, lan, sudanska trava i dr.). Međutim, ako je cilj povećanje zaliha azota za naredni usev onda je poželjno učešće azotofiksatora (deteline, lucerke, grahorice, graška, pasulja ili soje).


Prednost ovog sistema nije samo u povećanju prinosa po jedinici površine. Naprotiv, ovaj način gajenja je pre svega ekološki, racionalan (zahteva nešto niža ulaganja) i doprinosi zaštiti i očuvanju prirodnih resursa. Glavni problem u organskoj proizvodnji su korovi, bolesti i štetočine. Ovaj način gajenja useva doprinosi smanjenju šteta od korova, bolesti i štetočina. Združeni usevi smanjuju rizik, jer ako jedan usev strada usled napada bolesti ili štetočina, drugi usev će to na neki način nadoknaditi.


Za združivanje u ratarstvu postoje različiti kriterijumi. U praksi je moguće koristiti više različitih kombinacija. Najčešće se kombinuju usevi sa različitim životnim potrebama; biljke sa dubokim korenovim sistemom sa biljkama koje imaju slabije razvijen koren; biljke sa različitom razvijenošću listova; biljke sa uspravnim i visokim stablom sa biljkama koje imaju puzavo i nisko stablo itd.



Kombinacija žita ili trava i leguminoza su se pokazale kao najbolje u ratarstvu u korišćenju osnovnih resursa (vode, hraniva, svetlosti, toplote i sl.).Leguminoze povoljno deluju na zemljište i na drugi usev prvenstveno zbog azotofiksacije, dok žita smanjuju poleganje leguminoza čineći im oslonac za penjanje. Osim toga, vegetacioni periodi žita i leguminoza su različite dužine, što skraćuje period konkurencije i vertikalni raspored listova povoljno deluje na korišćenje svetlosti.


Povoljna kombinacija u ratarstvu je i kukuruz-tikve u kojoj tikve svojim lišćem brzo prekriju površinu, te sprečavaju preveliko isparavanje vode iz zemljišta i nicanje korova.Osim kombinovanja dve ili više vrsta biljaka, u organskoj poljoprivredi je prisutno i združivanje različitih sorata jedne iste vrste. Različite sorte ne samo da imaju različite potrebe u hranivima, vodi, svetlosti, nego i imaju različitu otpornost na bolesti i štetočine. Navedene činjenice doprinose boljem korišćenju najvažnijih resursa, veću otpornost na stresove i patogene, pa samim tim i većim prinosima u ovakvom gajenju u odnosu na gajenje pojedinačnih sorata.



Pri odabiranju različitih sorata važno je odabrati sorte koje ujednačeno sazrevaju.Postoje različiti načini združivanja, što pre svega zavisi od cilja združenog gajenja. Ako setva pada istovremeno, pomeša se seme, vodeći računa o proporcionalnoj zastupljenosti koja može obezbediti najveću produkciju. Kao primer, može se navesti združeno gajenje žita (pšenice i raži, jarog ovsa i ječma). Žita i leguminoze u združenom usevu se mogu sejati zajedno, a i žetva im je zajednička ako je cilj proizvodnja stočne hrane. Primeri su združeni usevi kukuruza i soje, ovsa i stočnog graška, ovsa i grahorice. Postoje i združeni usevi žita i leguminoza čija setva i žetva (berba) su odvojeni, kao što su združeni usevi jarog ječma i crvene deteline, kukuruza i tikava, kukuruza i pasulja, kukuruza i stočne repe, pšenice i kima itd.



Dva ili više useva se mogu gajiti istovremeno u zajedničkim redovima, dakle nisu odvojeni ni vremenski ni prostorno. Postoji međutim i način združivanja u kome usevi nisu vremenski odvojeni a prostorno jesu, odnosno svaka vrsta se seje u svoj - poseban red. Na kraju, važno je pomenuti da se usevi mogu združivati i u tzv. trakama što podrazumeva da su usevi udaljeni jedni od drugih s tim da su dovoljno blizu da mogu uticati jedan na drugi.


Širenje združenog gajenja na većim proizvodnim površinama je ograničeno iz više razloga. Naime, mehanizacija je uglavnom prilagođena za jednu vrstu na jednoj površini, ne postoje sorte i hibridi namenjeni združenom gajenju i sredstva za zaštitu bolesti i štetočina mogu odgovarati jednoj a vrlo teško obema vrstama u zajednici.



Rašić Suzana, dipl.inž.