Hibridna lavanda „Budrovka“, je otporni kultivar, pogodan za gajenje u kontinentalnim područjima jer podnosi temperature i do -20 ºS.


Budrovka uspeva na laganim zemljištima, peskovitim ili šljunkovitim a pogodna su joj i glinasto-humusna zemljišta na krečnjacima ili kalcitnim stenama.Ne podnosi kisela i vlažna zemljišta. Optimalna rN vrednost zemlje za uzgoj lavande se kreće između 6,5 i 7,5. Ako je zemljište kiselo može se popraviti dodavanjem kreča, komposta i pepela.


Površina za sadnju lavande mora biti potpuno izložena suncu. Za sadnju su pogodni brežuljkasti tereni koji odgovaraju vinogradima. Pri gajenju lavande najveći problem predstavljaju korovi. Oni su još veći problem pri ekološkom gajenju jer se ne smeju koristiti herbicidi koje je u konvencionalnom gajenju potrebno aplicirati između redova zasada: u maju i junu pa i u avgustu. I pored upotrebe herbicida zemljište u zasadu treba i međuredno obrađivati. Mašinskom kultivacijom dok je zasad mlad ili pak ručno kopanjem u starijim zasadima.


Preporučljiva je sadnja u proleće (krajem aprila ili tokom maja) iz razloga što se tada mogu saditi manje sadnice Budrovke, koje su na tržištu znatno jeftinije. Jesenja sadnja zahteva jaču i krupniju sadnicu koja je u mogućnosti podneti zimske uslove. Pre sadnje lavande, u jesen je potrebno pripremiti zemljište dubljim oranjem i dodavanjem đubriva (NPK 7:14:21 oko 500 kg/ha).






U proleće zemljište treba prihraniti sa oko 200 kg/ha KAN--a, a nakon plitke obrade zemljišta pristupiti sadnji lavande. Idućih godina u jesen se dodaje oko 400 kg/ha NPK a u proleće oko 150 kg/ha KAN-a. Ovo su orijentacione doze, jer je svakako pre sadnje potrebno izvršiti hemijsku analizu zemljišta i držati se dobivenih preporuka.


Sadnja biljaka se obavlja u redove smera sever-jug. Preporučivi razmaci sadnje su 150-200 cm između redova, a unutar reda 80-130 cm. Tako za jedan hektar zasada treba od 5000-7000 komada sadnica.Lavandu treba umereno (oskudno) zalivati. To znači da zasad treba zalivati onda kada je suv. U početnoj fazi rasta, nakon sadnje, treba mu više vode a kasnije manje. Dobro podnosi sušu a višak vlage može dovesti do odumiranja korena i propadanja biljke.


Jake kiše mogu smanjiti udeo eteričnog ulja u cvetovima i do 50%.


U prvoj godini gajenja potrebno je obratiti pažnju na jačanje busenova, kada lavandu treba rezati čim počne stvarati cvet. Tada se sva snaga biljke usmeri na razvoj busena, a ne na razvoj cveta na slabim busenovima.



Održavanje zasada obuhvata orezivanje biljaka svake godine odmah nakon cvetanja. Lavandi je potrebno oko 3 godine da dostigne punu visinu. Puno cvetanje zasada se očekuje između druge i pete godine. Puni rod se očekuje u trećoj godini rasta, a od jednog grma dobija se 1 do 1,5 kg cveta. Za jedan litar ulja potrebno je oko 50 kg cveta.


Žetva se obavlja u jutarnjim satima između 8 i 11 sati kada se povuče jutarnja rosa.Ako u vreme žetve padne kiša, treba pričekati nekoliko sunčanih dana i tek tada kositi lavandu.


Najbolje vreme za žetvu je kada je na busenovima gornja polovina cvetova otvorena, što zavisi od meteoroloških uslova i područja na kojem se biljka nalazi.


Iako postoje lavandina bolest koju prouzrokuje gljivica Phoma lavandulae kao i mozaični virus lucerke na lavandi, kod nas su zasadi zdravi pa proizvođači od sredstava za zaštitu bilja koriste samo herbicide.




LjubišaĐorđević, dipl. ing.